У унутрашњем џепу реденгота краљеве адмиралске униформе, на папиру попрсканом крвљу, пронађен је говор који је југословенски краљ требало да одржи у Паризу, за време своје званичне посете Француској. Његов садржај први је објавио тадашњи водећи француски лист “Матен”, у броју од 11. октобра 1934. године, и он гласи:
“Колико волимо Француску, то цео свет зна. Та љубав има свој корен у дну наших бића. Догађаји су је могли само изнети на врхунац приступачан људским осећањима и учинити је видном за свачије очи. Мој обожавани отац краљ Петар био је за све време свог живота симбол верности наше љубави за вашу племениту и лепу земљу. Дивљење Југославије према Француској не потиче од јуче. У самој историји југословенског народа треба тражити зачетак. Век који везује данашњу Југославију са Наполеоновом Илиријом и Карађорђевом Србијом завршио се, по неизбежној историјској потреби, логичним и природним резултатом.
За далеким догађајима, у којима су били умешани наши дедови, дошли су догађаји ближи нама у којима смо и сами учествовали. Ми се дивимо Француској не само због њеног дела које је извршила у нашој националној судбини, већ и због њене универзалне улоге коју она непрестано врши зрачењем своје мисли и својом делатношћу у свету.
Ми јој се дивимо због праведности и хероизма њених поступака увек кад треба бранити правду против самовоље и силе у међународном животу. Исто тако и због огромне истрајности њених напора у лаганом и истрајном тешком изграђивању мира међу народима.”
Говор који краљ Александар Ујединитељ није стигао да прочита: Речи попрскане крвљу, пронађене у унутрашњем џепу униформе, гласе овако
