Polažajnik se obično ne bira niti se poziva posebno, već se prepušta slučajnom namerniku. Ali ipak, ako je prošlogodišnji polažajnik bio srećne ruke toj kući, onda dogodine naprave ustupak, pa ga opet pozovu da bude polažajnik u toj kući. A, ako je bio baksuz, onda mu poruče da ne dolazi sledeće godine. Bilo da se pozivao ili ne pozivao, najbitnije je da polažajnik ima čistu dušu i dobre namere.
Običaj polažajnika u hrišćanskoj tradiciji vodi poreklo još od Mudraca sa istoka, koji su vođeni zvezdom stigli na mesto gde se Hristos rodio, poklonili se novorođenom detencetu i doneli mu darove. Kao uspomenu na njih uveden je običaj da prvo strano lice koje stupi u neku kuću na Božić bude polažajnik koji će toj kući poželeti dobro zdravlje, sreću i uspeh.
Sa druge strane u nauci postoji uverenje da kult polažajnika vuče korene još iz pradavnih vremena, kada se verovalo se da je polažajnik mrtvi predak u vidu putnika namernika- božanskog gosta, pa to objašnjava i velike počasti sa kojima se polažajnik dočekuje. Tada se još verovalo da se mrtvi preci pojavljuju u vidu nekih domaćih životinja, pa su tada životinje uvođene u kuću kao polažajnici. Ovaj običaj se u nekim krajevima zadržao sve do početka ovog veka: negde su uvodili vola, negde svinju, negde tele.
Običaj je da polažajnik ne pije i ne jede pre nego što dođe u kuću u kojoj će biti polažajnik. On obavezno mora da stupi desnom nogom u kuću, da bi kuća imala napretka i pozdravi ukućane rečima: Hristos se rodi i srećan vam Božić, a domaćini mu odgovaraju: Vaistinu se rodi.
Polažajnik zatim prilazi vatri, uzima žarač, džara po vatri, udara po rasplamtelim badnjacima i govori:
Koliko varnica, toliko sreće u ovoj kući.
Koliko varnica, toliko u domaćinskom džepu novaca.
Koliko varnica, toliko u toru ovaca.
Koliko varnica, toliko prasadi i jaganjaca.
Koliko varnica, toliko gusaka i piladi.
A najviše zdravlja i veselja.
Kada polažajnik završi sa džaranjem vatre, on ostavi žarač i pomeri malo badnjake na vatru- radi napretka i baci neki metalni novčić u vatru. Domaćica ga zatim ogrne kožuhom ili vunenim pokrivačem, da bi se na mleku hvatao kajmak debeo kao taj pokrivač. Polažajnik se zatim posadi na tronožac da sedne pored vatre. U trenutku kada polažajnik seda, domaćin pokušava da mu izvuče tronožac da bi on pao i prikovao se za zemlju, jer će se tako sreća prikovati za tu kuću. Polažajniku se zatim izuje cipela sa desne noge i obuća se okači za gredu. Pred njega se zatim iznosi rakija i druga posluženja.
