Двонедељни пост представље духовну и телесну припрему за празник Велика Госпојина или Успење Пресвете Богородице. Ово је један од највећих хришћанских празника и успомена је на смрт Богородице која се на овај дан вазнела на небо и предала свој дух Спаситељу.
Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичиних празника и слави се 28. августа. Великогоспојински пост је на води, осим суботом и недељом, када се дозвољава уље и вино, и на Преображење, када се разрешава на рибу.
За хришћане пост није само уздржавање од масне и мрсне хране, већ има првенствено духовну димензију и огледа се у уздржавању од рђавих мисли, речи и дела, те појачању молитава и чињењу доброчинства. Духовно се над телесним нарочито наглашава током поста, када духовним очвршћавањем и молитвама човек умањује могућност свесног или несвесног чињења греха.
Пост је увео Исус Христ, који је 40 дана и ноћи постио у пустињи, након чега је изашао као победник над искушењима која му је поставио Сотона. У календару Српске православне цркве, осим једнодневних, постоје и вишедневни постови, а то су, уз Великогоспојински, још и Велики или Часни пост, Божићни и Петровски.
Покладе су добиле назив по обичају да се на овај дан све увреде опраштају, како би и нама дугови били опроштени, и тако растерећени дуговања, што чишћи ушли у период наступајућег поста. Зато се у народу, уз чашу, здравица на овај дан каже. „Опрости, улазимо у пост као у море“, а присутни одговарају „Нека је од бога опроштено, опрости и ти мени“.
