Данету Биорцу се потпуно променио живот кад је емисија о овом момку на Голији и девојци Kристини која је дошла из Сарајева ради њега прегледана три милиона пута – што на телевизији, што на Јутјубу.
“Добио сам наследника, имам нову кућу, дошла струја, свашта понешто”, каже Данијел на питање новинара емисије “Око” – шта се променило у његовом животу од емисије која је приказала дирљиву љубавну причу.
Највећа промена је била долазак струје, прича Дане за РТС. “Сијалицу нисам гасио три дана, ни ноћ ни дан”, шали се горштак.
Данијел је двапут осетио моћ телевизије. Први пут га је у емисији о усамљеном делији видела Kристина и пожелела да га упозна. Родила се љубав, момак је оженио “девојку из града”. Други пут су камере снимиле како чекају бебу у кући без струје и пута. “Срамота је да се дете роди под фењером и свећом, ипак је 21. век”, казао је тада Дане.
Покренуло се тада много тога. Kада је Kурир објавио Данетов број жиро-рачуна, на њега су се слиле уплате грађана које је ова прича дирнула право у срце. До његове старе куће у планини је коначно стигла и струја, а предузеће из Новог Пазара му је саградило нову кућу – потпуно самоиницијативно.
“Ја не памтим да сам чуо да се то негде некад десило”, прича Дане. “Знам да се људи скупе да помогну кад неком изгори кућа или страда у клизишту, али овако да неко предузеће само сагради неком кућу, то не знам да постоји.”
Биорац је пресрећан и што се зида нова штала у којој ће, кад падне снег, моћи да се смести и до 50 грла стоке. Сада има 30 и каже да је то доста добар број за сигуран живот.
“Најмање два телета су ми преостала прошле године, јер су ми многи људи уплатили новац за Јована. Од њихових пара сам куповао детету млеко за прихрану, јер кравље није смео као превремено рођена беба. Биће од та два телета догодине јунице па ето нових грла за стадо”, поносан је горштак.
Ипак, има и тешку муку и то баш због свега овог што би требало да га радује. “Приговарају ми да живим од милостиње”, каже вредан момак који се годинама брине о свом “благу”. То би овде била велика срамота.
“Сви који су хтели да знају видели су да нисам тражио ништа сем струје и пута”, узвраћа поносито. “А причају… неко из незнања, неко из пакости, из љубоморе, да неког понизи. Јес` ми криво… шта има ко да ме оговара кад нисмо тражили…
Причају како немам дрва, немам сена. А имамо, богу хвала, имамо брашна и соли, имамо жита, имамо стоке, не жалимо се.”
Да их је људска злоба дубоко дирнула показује и Kристинино ћутање. Премда је пристала да је сниме, није хтела ниједну реч да проговори за телевизију. Њени су се родитељи наљутили због свега, јер се по Сарајеву, где они живе, прича како су тражили милостињу.
“Свима који су нам послали новац и одећу за Јована хвала и нека им се врати на живот и на здравље”, каже Дане. “Све што њему омали однећу у Црвени крст у Нови Пазар па да опет дају другој деци.”
Пута до њихове куће још нема. Али мали Јован ће дочекати са родитељима крсну славу у новој кући, са пет лепих просторија, уз струју и телевизор. “Најважније од свега тога нама је фрижидер”, каже скромно Дане. “Да се храна не уквари. То је комфор.”
Текст: Лепа&Срећна
