Austrougarska carevina je 23. jula 1914. godine Srbiji uputila ultimatum koji je šokirao svet i izazvao burne reakcije kod međunarodnih sila. U 10 stavki nalazili su se uslovi koje, po oceni tadašnje svetske diplomatije, ne bi mogla da prihvati nijedna država, a da pritom ne izgubi svoju nezavisnost.
Državnici i ambasadori svih evropskih zemalja bili su zgroženi oštrinom ultimatuma. Ipak, najupečatljivija i zauvek zabeležena u svedočanstvima samog austrougarskog ambasadora ostala je skoro proročka izjava ruskog ministra spoljnih poslova. Evo šta su rekli –
Tekst ultimatuma stavljen je na uvid svetskim silama tek sutradan, 24. jula. Time se značajno smanjila mogućnost reagovanja i savetovanja srpskih saveznika, na šta je Austrougarska i računala.
Britanski državni sekretar za spoljne poslove ser Edvard Grej je, čitajući ultimatum, rekao austrougarskom ambasadoru da je to “najužasniji dokument koji je jedna država ikada uručila nekoj drugoj državi”.
Francuski ambasador u Beču je, videviši dokument, izvestio svoju vladu da je “neočekivana i preterana oštrina zahteva austrijske note, tj. ultimatuma Beogradu, iznenadila i one najogorčenije neprijatelje Srbije”.
Ipak, najupečatljivija i zauvek zabeležena u svedočanstvima austrougarskog amasadora ostala je reakcija ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Sazonova.
Nju je u knjizi “Srbija u Prvom svetskom ratu” zabeležio i srpski istoričar dr Andrej Mitrović.
Kada je u Petrovgradu ambasador Austrougarske saopštio sadržaj ultimatuma ruskom ministru on je, po svedočenju samog ambasadora delovao “više potišteno nego ljutito”.
– Znam šta hoćete. Hoćete rat sa Srbijom… Vi u Evropu podmećete požar… Hoćete rat i spaljujete mostove za sobom… Vidi se koliko ste miroljubivi pošto Evropu bacate u oganj – izjavio je tom prilikom Sergej Sazanov.
Krvave godine koje su usledile pokazale su da je ruski ministar imao pravo –
Austrougarska je objavila rat Srbiji 28. jula. Rusija je istog dana naredila mobilizaciju, a na ovo je reagovala Nemačka koja je 1. avgusta objavila rat Rusiji. Dva dana kasnije, u rat je ušla i Francuska, a zatim i Britanija.
Do kraja leta u ratu se našlo preko dve trećine Evrope, sa više od 70 miliona ljudi je bilo pod oružjem. Do 1918. stradalo je više od 15 miliona ljudi. Najveće gubitke imala je Srbija koja je ostala bez trećine svog stanovništva.
