У књизи Милана Шипке Прича о речима дошли смо до врло интересантног податка о томе ко су, у нашој традицији, били глумци.
Глумац данас спада у уважене уметнике који оживљавају ликове и дела из најбољих светских комада. Они су звезде филмова, јавне и утицајне личности, огледало друштва и друштвеног живота, неко чији се глас далеко чује.
Међутим, професија глумца није увек била тако цењна, а талентовани појединци могли су да се изразе пре свега као забављачи.
Ево шта пише Шипка:
Глумац и глума убрајају се међу најстарије речи у нашем језику. Оне су заједничке многим сродним језицима, и то не само словенским. Са извеснм разликама у значњу реч глумац може се наћи и у руском, пољском, чешком, бугарском, словеначком, па чак и у румунском, албанском и грчком, али и у далеким балтичким и нордијским језицима.
Прастари корен ових речи значио је викати, те би према томе глумац био онај који виче, а глума викање и вика.
Тек касније глума је постала исто што и шала и весеље, игра, а глумац шаљивџија, или како је наведено у једном старом речнику:
“човјек који (по својему занату) говори и ради што смијешно пред свијетом, с намјером да се свијет смије”.
Глумац је, дакле, тада био “комедијаш”, “лакрдијаш” и сл.
Да би засмејали свет, лакрдијаши су се кревељили и дерали, па су зато и названи глумци, што је постало од корена речи викти.
У Дубровнику је забележено у 14. веку да су глумци забављали и увесељавали народ свирањем. Говорило се: “Свири, глумче, весељаче”.
Да је глумац некада заиста био исто што и комедијаш и забављач, сведоче и наши народни обичаји. Приликом удаје или женидбе, на свадбама, уз кума и старог свата, посебну је улогу имао још један учесник свадбеног славља, кога су по нашим, србијанским варошима звали- глумац (по турски- чауш).
Његова је дужност била да “позива у сватове, иде пред сватовима и чини разне шале”.
Истиче се и да “глумац мора бити у смешном оделу”, што значи да самом својом појавом треба да изазива смех и добро расположење код сватова.
Тек касније, пре око 150-200 година, глумац ће постати уважени уметник, који игра у позоришном комаду, затим и на филму и телевизији, и то не само комичне, него и трагичне драмске улоге.
Аутор: Опанак.нет
