У источној Србији, недалеко од Зајечара скрива се Феликс Ромулијана, благо уврштено у UNESCO баштину. Остаци царске палате цара Гаја Валерија Максимијана Галерија једни су од најлепших и најбоље очуваних примера римске дворске архитектуре у читавој Европи.
Цар Галерије рођен је око 250. године у околини Сердике (Софија). Мајка Ромула, била је варварка из Дакије која се удала за чувара стоке што ће Галерију прибавити надимак Говедар, који никада није напуштен. Галерије се рано истакао у борбама чиме је привукао пажњу императора Диоклецијана који ће га усвојити и прогласити за цезара. Недуго затим Галерије напушта прву супругу, не би ли оженио Диоклецијанову ћерку Валерију.
Прочитајте и: Рожданик: Српски хороскоп који прориче судбину према месецу рођења
По Диоклецијановој замисли тетрархије (четворовлашћа), 305. године су Галерије и Констанције Хлор постали августи са идејом да упоредо владају 20 година. После задатог периода, уступили би власт цезарима Северу и Максимину. Ипак, 306. Констанције Хлор изненада умире и Галерије постаје поглавар Римског царства.
Овај владар важио је за једног од највећих прогонитеља хришћана међу римским царевима. Вероватно није одолео утицају мајке, која је била велики поштовалац паганских божанстава. Ипак, недуго пред смрт 311. издао је едикт којим се хришћанство толерише као религија. Претпоставља се да је овако велика промена наступила услед тешке болести, вероватно канцера, од којег је и умро.
Палата Феликс Ромулијана је дуго представљала мистерију, будући да се није много знало о њеном пореклу. За овај археолошки локалитет је добијено коначно објашњење откривањем натписа 1984. године. Према њему је утврђено да је Феликс Ромулијана (Срећна Ромулијана), изграђена од стране Диоклецијана, његовом зету Галерију.
Палата је настала на прелазу из 3. у 4. век код Гамзиграда на територији од 6,5 хектара, а у част Галеријеве мајке Ромуле. Комплекс је био утврђен бедемима са кулама, а поред палате обухватао је војне објекте, терме, паганске храмове али и хришћанске цркве. Ово изузетно архитектонско решење осмишљено је као царска резиденција у којој је Галерије планирао да проведе старост. Ипак, жеља му није била услишена, будући да је убрзо умро, на путу ка Софији.
О последњем почивалишту цара и даље се спори. Поједини извори упућују на његово кремирање у Софији, а други управо на Гамзиград. Највише података говори у прилог томе да су и цар и његова мајка Ромула сахрањени у Феликс Ромулијани. Наиме, откривене су две луксузне гробнице и подземне хумке са ломачама на којима су Галерије и Ромула спаљени у чину апотеозе – уздизања на статус Богова.
Декорација палате је одговарала римском императору: богати подни мозаици, фреске и скулптуре од црвеног порфира. Сцене и статуе посвећене Хераклу, Дионису, Јупитеру и Аријадни недвосмислено указују на Галеријеву тежњу да се приближи бесмртним божанствима и да на себе алудира као на једног од њих.
На територији Гамзиграда временом су откривени трагови боравка становника Ромулијане. Међу остацима истичу се камене секире, грнчарија и бронзани накит из различитих епоха.
Палата је имала бурну судбину. Порушили су је варвари, обновљена је у време Јустинијана као погранична тврђава и крајем 6. века је напуштена пред најездом Словена. Последњу већу обнову је доживела у византијском периоду. У другој половини 11. века је још једанпут напуштена, овога пута бесповратно. Постоје још само нагађања да је служила као склониште у периоду турских освајања у 14. и 15. веку. Данас представља једно од најстаријих блага Србије и једну од водећих туристичких атракција земље.
Извор: Опанак
