Српска народна поезија одувек је обиловала еротиком. Међутим, од свих песама које је Вук Стефановић Караџић записао у народу, и данас нас највише интригирају оне “безобразне” у којима доминирају “срамотне речи”. У њима, свакако, еротика највише преовладава. Оне нису заслужиле да буду објављене у Вуковим збиркама и остале су скрајнуте. Зашто?
Свакако да нису уметнички највредније, нити у рангу епских и лирских, женских, песама са елегичним тоновима. Свакако је и да се разликују управо због експлицитног и простог речника који се у њима употребљава. Међутим, ако су баш те речи забележене управо у нашем народу и биле коришћене нашироко код тог истог народа… ако их је и Вук сам унео у свој Први рјечник из 1818, није сасвим јасно зашто од ових песама већина читалаца и дан данас зазире, као да је реч о нечему толико скарадном што није на висини Вуковог задатка.
Како у народном говору постоје, зашто би било чудно да се нађу у остварењима народног певача?! Тако је Вук у Рјечник увео речи попут гузичетина, јебуцање, куропецање, пичкарош, прдачина и тд. Он је, као верни етнограф, представио говорни народни језик баш како је и чуо, и тако сачувао аутентични народни дух од анонимности.
У овим Вуковим еротским песмама крије се права и огољена слика народног бића која уме да буде шаљива и комична, али је често и озбиљна. У њима су најчешће неко момче и девојче који се опкладе да ће провести ноћ заједно, али да неће ступити у сексуални чин. Девојка је та која се обично покаже мање издржљивом, а мушкарац мање стрпљивим. Ту су и песме о швалерима, девојке које се искрадају у “шишкање”… Чак се и полни органи извесно представљају и описују, те пореде са разним предметима или им се приписују неке ситуације, па се тако сваде пица и гузица, па једна на крају боље прође од друге.
Представљамо вам неке од песама из књиге Црвен бан:
Опклада момка и ђевојке
Говорило момче нежењено,
говорило лијепој ђевојци:
„Од’, ђевојко, да се опкладимо
у твој ђердан и у коња мога:
да једину ноћцу преноћимо,
да се једно другог не машимо.”
Што рекоше, то и учинише.
Кад је било око полуноћи,
ал’ говори лијепа ђевојка:
„О јуначе, обрни се к мени –
мртвога те мајка обртала!
Загрли ме – усале ти руке!
Пољуби ме – иструла ти уста!
Уједи ме – испали ти зуби!”
Да је срећа
Да је срећа и од Бога даћа,
Не би жене ни носиле гаћа,
Већ кошуљу докле гаће вежу.
Гост
Свака тица лепо поје –
Али кос! Али кос!
И домаћин добро јебе –
Али гост! Али гост!
Старац и баба
Ситна киша ромиња,
Старац бабу комиња
У ливади на клади,
Тешко старцу на баби!
Худа комшиница
Свадила се пица и гузица,
Гуза пици тијо беседила:
“Ао пицо, уда комшинице,
Мени твоји гости додијаше –
Тебе јебу, мене с муди туку!”
Ухваћена
Ја посијах боб и диње,
Наврани се девојчица,
Диње брати, боб зобати.
Ја је чеках једну вече,
Ја је чеках и дочеках,
Ставих руку у недарца,
У недарца два краставца,
Нит’ су зрела, ни презрела,
Но најлепша за гризење,
Ставих руку мало ниже,
Мало ниже, ниже пупка,
Испод пупка диња пукла,
А из диње вода тече,
Нагнах коња те напојих
И једва се ја одвојих.
И на крају, да дамо одговор на питање зашто се ове песме најчешће читају кришом и готово не помињу кад је Вуков сакупљачки рад у питању…
Не бисмо рекли да је реч о патријархалном стиду и моралу код наших људи, већ о лажном осећају стида. Сваког човека који их прочита, песме ће сигурно натерати на смех. А после тог смеха човек мора једноставно признати како се баш иза свих тих сликовитих еротских представа крије готово простудирана животна истина. Зато нема разлога да се ове песме не прихвате онаквима какве јесу – без стида и зазора.
И не будимо лажни праведници, у данашњем свету порнографије и јавног срама, филмова, спотова и ријалитија пуних непотребне голотиње, ове Вукове песме су прави бисер и благо оне праве наивне и “меке” еротике која је потекла из народа.
ОПАНАК
