Egzorcizam kao tema bio je aktuelan još u apostolskim vremenima, baš kao što je i danas, u drugoj deceniji XXI veka.
I zaista, prema hrišćanskom verovanju, najstrašnije što neko ljudsko biće može da zadesi je da ga okupira satana. U oba biblijska zaveta govori se o demonima koji ljudska bića teraju na činjenje zlih dela. Isus Hrist lečio je ljude tako što je iz njih izgonio demone. Njegov egzorcistički učinak bio je stoprocentan.
U klasičnom egzorcističkom obredu sveštenik prvo podiže ruke na opsednutog izgovarajući molitve, a zatim držeći u rukama raspeće priziva Gospoda. Pri tome se trudi da ne podlegne demonskim iskušenjima, već na sve moguće načine pokušava da iz posednute osobe istera nečastivog.
Obredi propisani u „Ritualu Romanum“ za osetljive osobe mogu predstavljati priličan šok, od koga se do kraja života ne mogu oporaviti. Zato današnjim egzorcističkim obredima po pravilu prisustvuju psihijatri i psiholozi, to jest svi koji najiskrenije žele da opsednuti posle pomenutog čina nastave s normalnim životom.
Sve doskora jedini zvanični egzorcista u Srbiji bio je sveštenik Ivan Vinkov, koji je do 2012. godine službovao u Župi Svetog Petra u Beogradu. Ovaj duhovnik pisac je knjige „Opsjednutost i egzorcizam“, u kojoj govori o svojim egzorcističkim iskustvima.
U razgovoru za Newsweek, rekao je kako je tokom službovanja u Srbiji vršio godišnje oko 100 egzorcističkih obreda: „Žene su češće žrtve demona, jer su radoznalije od muškaraca i obožavaju da zavire u budućnost.
One se više i češće obraćaju brojnim magovima i vračarama…“
Isusovac Ivan Vinkov zanimljiva je osoba. Rođen je u Bačkom Bregu kod Sombora. Prvo je u Novom Sadu studirao mašinstvo, da bi potom u Zagrebu kod jezuitskog reda isusovaca okončao studije filozofije. Na zagrebačkom Teološkom fakultetu strastveno je počeo da se interesuje za večnu borbu između dobra i zla. Iz svoje bogate prakse pripoveda sledeći slučaj:
„Da joj je ćerka opsednuta đavlom, majka je zaključila tek nakon neuspešnih poseta psihijatrima i vračarama. Molitve za oslobađanje od zlog demonskog uticaja, u okviru njihove pravoslavne crkve, samo su nakratko smirivale devojku.
Egzorcistički obred bio je poslednji pokušaj da se opsednuta iščupa iz kandži zla. Upustio sam se u bitku s demonom. Tokom samog obreda devojka je povraćala, plakala, urlala, režala…
Muškim glasom histerično je vrištala: „Mrzim ga!“ Tresla se, potom nečujno mrmljala, pa opet režala… Demon je postajao sve agresivniji, pa sam sveca zamolio da ga svom snagom ošamari. Posle tog šamara devojčina glava naglo se zatresla u stranu. Đavo je počeo da vrišti, a posednuta devojka je tokom njegovog urlanja skakala po krevetu, cepala odeću…
Već na izmaku snaga, okupan znojem, nekako uspeh da joj glavu pritisnem nadole. Demon je režeći napustio njeno telo“, kaže Vinkov, da bi posle kraće pauze dodao: „To demonsko režanje, koje me je podsetilo na režanje pobesnele psine, do kraja života ostaće mi u sećanju!“
Izvor:beograd.in
