Od napada na nedavno preminulog Rašu Popova, kao i na još jednog starijeg gospodina koji je nažalost od posledica napada preminuo, javnost u Srbiji tri godine unazad upoznata je sa slučajem dvojice braća – maloletnih delikvenata koji za svoje zločine nisu odgovarala krivično zbog zakona o starosnoj granici po kojoj počinioci krivičnih dela ispod 14 godina ne odgovaraju za svoje postupke.
No, panika u Srbiji je ponovo nastala sa prošlonedeljnom vešću da su dva mladića osumnjičena za ubistvo Ivane V. (37), u napuštenom vagonu beogradske Železnice stanice, rođena braća dečaka o kojima je u novembru 2014. brujala cela Srbija jer su povredili poznatog pisca Rašu Popova u pokušaju da ga opljačkaju.
List “Politika” objavio je članak povodom ovog tragičnog događaja u kom se raspravlja o tome treba li ponovo pokrenuti pitanje uticaja porodice na kriminogeno ponašanje dece? Da li je i država u slučaju ove porodice zakazala? Ko je kriv? I da li treba spustiti starosnu granicu po kojoj počinioci krivičnih dela odgovaraju za svoje postupke ispod 14 godina?
Kako je prenela „Politika”, D. N. (21) i Đ. N. (20) uhapšeni su pre 6 dana zbog sumnje da su motkom s više udaraca po glavi i telu usmrtili nesrećnu ženu koja je privremeno utočište pronašla u napuštenom vagonu.
Njeno telo pronađeno je 30. aprila, a osumnjičenima će posle saslušanja pred tužiocem najverovatnije biti određen pritvor do 30 dana.
KO SU BRAĆA OD KOJIH STREPI STANOVNIŠTVO U SRBIJI I DA LI ĆE DRŽAVA KONAČNO STATI NA PUT KRIMINALU MALOLETNIKA I MLAĐIH ADOLESCENATA?
U novembru 2014. godine, kada su njihova mlađa braća – dečaci od 11 i 12 godina nasrnuli na književnika Popova kako bi mu oteli pare, starija braća D. N. i Đ. N. bili su štićenici Vaspitno-popravnog doma u Kruševcu gde su dospeli zbog počinjenih krivičnih dela imovinskih delikata i nasilništva.
„Ovi momci proveli su u domu više od tri i po godine, ali od prvog do poslednjeg dana odbijali su bilo kakav vid saradnje. Došli su kao izuzetno zapuštena deca, porodica tokom njihovog boravka nije imala kontakt ni s njima ni s nadležnima u domu. Oni nikad nisu pravili probleme, ali nijednog trenutka nisu koristili pogodnost izlaska niti je njihovo ponašanje bilo takvo da bi stekli uslove da izađu”, rekao je za Politiku sagovornik blizak istrazi.
Iz kruševačkog Vaspitno-popravnog doma braća osumnjičena za ubistvo otišla su pre nešto više od godinu dana. Ivan Mijailović, upravnik ove ustanove, rekao je da niko od nadležnih ne može da govori o bilo kojem štićeniku koji je napustio dom jer im čuvanje njihovog identiteta nalaže zakon.
Dvojica uhapšene braće od najranijeg detinjstva privođena su zbog krađa, ali i nasilništva. Potiču iz porodice koja ima sedmoro dece, a po rečima nadležnih svi oni su od najmanjeg uzrasta zanemarivani. Posle ispitivanja napada na Rašu Popova pokazalo se da mlađoj braći uhapšenih mladića ovo siledžijstvo nije bilo prvo, da su i ranije maltretirali stare ljude, a jedna od njihovih žrtava je ubrzo posle napada umrla. Roditelji osumnjičenih mladića, ali i njihove braće, terali su svoju decu da prosjače i kradu. Zbog zanemarivanja dece bili su i osuđeni na zatvorsku kaznu od četiri godine.
Da li je država u slučaju ove porodice zakazala? Laici smatraju da su nadležni morali neodgovornim roditeljima da oduzmu decu, dok upućeni u pravnu problematiku ističu da je ovde zatajila osnovna ćelija društva – porodica, a da sistem koji se strogo pridržava slova zakona nekada ne može da pomogne.
„Znamo celu porodicu, njihova deca, pa i ova dva mladića, dolazila su svojevremeno kod nas u prihvatilište i bila su potpuno zanemarena. Otac ih je godinama zlostavljao i iskorišćavao, terao da prose, a oni su činili krivična dela. Kad god su nadležni dolazili na prijavljenu adresu, utvrdili bi da se porodica preselila, na taj način je otac izbegavao sankcije”, kaže za „Politiku” Danijela Stajković, rukovodilac Prihvatilišta za decu Beograd.
Sistem je, po njenim rečima, bio nemoćan u slučaju ove porodice: „Učinjeno je sve po zakonu, ali kada nema vaspitanja u porodici i kada su deca učena po potpuno pogrešnom modelu ponašanja, nekada ih ne možete vratiti na pravi put. Dešavalo se da neko vreme provedu kod nas, a zatim se vrate u porodicu i zbog negativnog ali prevelikog uticaja roditelja na njih, vraćali su se prosjačenju.”
Postoje porodice u kojima su deca od najmanjih nogu učena da kradu ali i da budu nasilna, objašnjava Stajkovićeva: „To je nekada borba s vetrenjačama i sistem jako teško u takvim slučajevima pronalazi rešenje. Po pravilu takve porodice odlično znaju da koriste svoje privilegije, a po zakonu ne smemo da ugrožavamo dečja prava. Dešava se da čim izađu iz naše ustanove roditelji traže od njih da se vrate kriminalu koji tokom njihovog odrastanja postaje sve teži.”
Po zakonu dete se ne šalje u popravni dom kada počini jedno krivično delo, već više njih. U međuvremenu nadležni pozivaju roditelje s idejom da zajedno pomognu deci, ali se ponekad ispostavi da roditelji imaju drugačiji stav i da zloupotrebljavaju sopstvenu decu.
„U našem zavodu boravili su dečaci koji su napali Rašu Popova, mlađi je zbog godina ostao duže i počeo je da pokazuje interesovanje za školu, čak je postizao i odlične rezultate. Ali, kada su njegova starija braća došla iz kruševačkog doma počeli su da vrše pritisak na njega i vrlo brzo je popustio u svemu. Njihov uticaj, jednostavno, bio je preveliki. Danas se oba dečaka nalaze u kruševačkom vaspitno-popravnom domu i tamo su relativno zaštićena”, kaže za „Politiku” Dragan Rolović, direktor Zavoda za vaspitanje dece i omladine Beograd.
On, međutim, tvrdi da su ovakvi ekstremni slučajevi malobrojni i da je daleko više dece koja se vrate na pravi put, samo su ona za društvo neprimetna.