Dr Vojislav Bakić (1847-1929.) bio je prvi predstavnik naučne pedagogije kod Srba. Od 1892. bio je profesor Filozofskog fakulteta Velike škole u Beogradu. Od 1869 sarađivao je u pedagoškim i književnim časopisima, neko vreme je uređivao list Vaspitač, i više od dvadeset godina radio u Glavnom Prosvetnom Savetu. Bio je jedan od osnivača Srpske književne zadruge, i član njene uprave zajedno sa M. Miletićem, P. Đorđevićem, M. Jovanovićem-Batutom, i Lj. Jovanovićem.
“Srbkinje ne brane svoju Otadžbinu na bojnom polju; ali one rađaju i vaspitavaju Srbske junake. Tim se one najbolje odužuju svojemu narodu. Ko prima roditeljsku i vaspitačku dužnost, taj prima i veliku odgovornost za taj svoj rad. Jer treba decu vaspitati tako da vremenom postanu čestiti ljudi, vredni radnici i dobri Srbi. Teže je vaspitati decu u tim pravcima nego obezbediti ih materijalno. A takvo je vaspitanje korisnije za čoveka, nego ovakvo obezbeđenje; Jer valjan će čovek svojim radom bolje obezbediti svoj život nego nasleđenim imanjem.
Valjana Srbkinja vaspitava svoju decu u duhu svojega naroda. Ona je njihova prva vaspitačica i učiteljica. Ona ih prva uči da Srbski osećaju i misle, i da Srbski govore i rade. Ona ih navikava na Srbske vrline i razvija u njih Srbski karakter. Ona ih poučava o Srbskom narodu i o Srbskoj Otadžbini, i upućuje ih da vole svoj narod i da ljube svoju Otadžbinu.
Rodoljubive Srbkinje čuvaju čast Srbskih porodica, i ponose se Srbskim imenom.
One hrabre svoje muževe, svoju braću i svoje sinove, da junački brane svoju Srbsku Otadžbinu. One im u tome pomažu: donose im hranu, i neguju Srbske ranjenike.
Obrazovane Srbkinje rado vrše bolničarske dužnosti za vreme rata. One potpomažu “Srbsko Društvo Crvenog Krsta”, i spremaju sve što treba za lečenje i negovanje Srbskih ranjenika.
One učestvuju u društvima, koja rade na patriotskim i rodoljubivim ciljevima.
One otvaraju radničke škole za Srbske devojke, koje se na taj način obezbeđuju u materijalnom pogledu.
One priređuju izložbe Srbskih rukotvorina i time održavaju Srbski način rada.
One štite i pomažu siromašnu decu.
One vaspitavaju malu sirotu decu, koja su ostala bez svojih roditelja.
Sve su to važne dužnosti, koje rodoljubive Srbkinje dragovoljno primaju i svesno vrše. Što se više bude širilo i usavršavalo opšte i stručno obrazovanje naše ženske omladine u nacionalnom pravcu, to će Srbkinje moći bolje vršiti svoje dužnosti koje su usresređene u radu i u životu Srbskih porodica. Tada se one neće suviše ugledati na tuđ način življenja, na tuđu nošnju i običaje. Tada će i Srbsko društvo biti solidnije jer će se pred obrazovanim i karakternim Srbkinjama, koje paze na svoje dostojanstvo i na ugled svojih porodica, postideti i oni ljudi, koji provode razvratan život.
Kada svi Srbi i sve Srbkinje, bez obzira na njihovo zanimanje, budu svesno vršili svoje dužnosti, a naročito rodoljubive i patriotske dužnosti, onda se možemo pouzdano nadati, da će celo Srbstvo napredovati tako, da će se moći održati pri kulturnoj utakmici sa drugim narodima i u borbi s neprijateljima, i da će zauzeti dostojanstveno mesto među obrazovanim evropskim narodima.”
Izvod iz knjige “ Srpsko Rodoljublje i Otačanstvoljublje, Beograd 1910.
