SPC i njeni vernici obeležavaju praznik posvećen Svetom caru Konstantinu i carici Jeleni, njegovoj majci.
Car Konstantin Prvi, rođen je 274. u Naisusu (Nišu), kao Konstantin Flavije Valerije, od oca Konstancija Hlora i majke Jelene. Posle smrti oca, 306. godine, od vojske je proglašen za avgusta (savladara) severozapada Rimskog carstva. Iako mnogobožac, bio je blag prema hrišćanima.
Kada je izvojevao pobedu nad Vizantijom, sagradio je divan prestoni grad na Bosforu i nazvao ga Konstantinopoljem.
Malo zatim car se teško razboleo. Tada su mu se javili apostoli Petar i Pavle i savetovali da ga episkop Silvestar krsti.
Nakon krštenja bolest je nestala sa njegovog tela.
Sveta Jelena, careva majka, radila je mnogo za veru Hristovu, a kada je bila u Jerusalimu pronašla je Časni krst Gospodnji i sazidala crkvu Vaskrsenja Hristovog na Golgoti, a potom i mnoge druge crkve u Svetoj Zemlji (Izraelu).
U svojoj 80. godini umrla je ova sveta žena 327. godine, a car Konstantin poživeo je još deset godina posle svoje majke.
Njihov kult je posebno negovan kod Grka i Rumuna. Što je kod Srba Sveti Sava, kod Grka je car Konstantin.
Kod Srba postoje porodice koje slave današnji praznik kao krsnu slavu. Kao esnafsku slavu današnji dan proslavljaju kujundžije. U Pomoravlju i Šumadiji ima sela koje danas drže zavetnu slavu i nose litije.
U čast caru Konstantinu valja otići u crkvu i zapaliti sveću za mučenike koji su svoj život dali u odbrani hrišćanstva.
Takođe, veruje se da ako se na taj dan tri puta umijete svetom vodicom, očistićete telo i izlečiti bolesti koje vas muče.
DUHOVSKE ZADUŠNICE
Na ovaj praznik ove godine u Srbiji se obeležavaju Duhovske ili letnje zadušnice.
Običaj je da se nazadušnice izlazi na groblje i upali sveća za duše umrlih.
Ponesite malo rakije ili vina, malo hrane, i sve to na kraju podelite sirotinji.
Zapamtite – pre nego što čašu prinesete ustima da biste popili za dušu pokojnog, malo prospite na zemlju uz i recite: “Bog da prosti dušu (ime umrlog), nek mu je laka zemlja.”
Prema narodno verovanju, sveća upaljena na zadušnice više vredi od svih drugih koje se pale za dušu pokojnika tokom godine. U istočnoj Srbiji se čak verovalo da sveća upaljena na zadušnice gori sve do sledećih zadušnica, i da će mrtvi godinu dana biti u mraku ako im ne upalite sveću na zadušnice.
(Stil)
