Drugi srpski ustanak protiv osmanlijske vlasti podignut je tačno na današnji dan, na Cveti 23. aprila 1815. godine u Takovu. Za vođu je izabran Miloš Obrenović, vojvoda iz Prvog srpskog ustanka i budući srpski knjaz. Ovaj ustanak označio je početak kraja turske vladavine u Srbiji.
Nakon prazničnog bogosluženja na Cveti u crkvi brvnari u Takovu kod Gornjeg Milanovca okupili su se ustanici. Miloš je ovako zborio:
“Slušajte braćo. Čujte svekoliki Srbi. Čuj veliko i malo, muško i žensko, koji ste god došli evo ovde danas. A tko nije danas ovde, onaj svakako od vas da čuje i očuje, i da svak dobro razumije i upamti ovo što ću svima sada za vazda prozboriti. Ako ste radi mene imati s vama i pred vama od sada za svagda u opštem poslu i rukovodca za narod i zavičaj i ako ste radi da svi naši trudi budu napredni, a vi sad svi iz jednog ovdi grla pred ovim božijim domom to izrecite i pred svetim oltarom zavjet činite, da vi na vaše duše primate sve ono što bi od ovog preduzetog posla moglo izaći nesreće i postradanja, pak i to da meni sad ovdi obećavate i odmah da mi date punu vlast i slobodnu volju da ja mogu zapovijedati svakom vam i da mogu nakazati (kazniti) svakog koji me god ne bi što hteo poslušati ili koji bi što ukvario.”
Potom je Miloš Obrenović u Crnući svečano obučen sa zastavom izašao i izgovorio istorijsku rečenicu: “Evo mene, eto vas -a eto vam rata s Turcima!”
Oružana faza ustanaka trajala je nekoliko meseci. Porta je požurila da silom uguši ustanak, ali je pretrpela poraze kod Obrenovca, Dublja i Ljubića. Miloš je i vojnički i diplomatskim akcijama uspeo da nadvlada aspiracije Osmanskog carstva. Tome je doprinela i Rusija, koja je posle sloma Napoleona bila u mogućnosti da izvrši pritisak na Portu.
Veštim diplomatskim pregovorima Miloš Obrenović je do kraja 1815. zaključio usmeni mir s Marašli Ali-pašom, prema kome je priznat za vrhovnog srpskog kneza.
Hatišerifom iz 1830. godine Srbiji je priznata autonomija. Od tada počela je da se razvija moderna Srpska država.
Na spomen-ploči na zgradi Muzeja Drugog srpskog ustanka u Takovu nalaze se časna imena ljudi koji su digli Drugi srpski ustanak:
Knez Miloš,
Gospodar Jovan,
Lazar Mutap iz Prislonice,
Nikola Milićević Lunjevica iz Lunjevice,
Milić Drinčić, Todor Belja i Dobrica Vesković iz Teočina,
Perica N. Buljugbaša iz Miokovaca,
Domljan Matović Krdža i Petar Tomašević iz Ločevaca,
Marko i Nikola, braća Rakići iz Rudnika,
Milovan Lomić iz Dragolja,
Vasilj Milojević, Milić Brajović i Lazar Vasiljević iz Brezne,
Radovan Žižović iz Leušića,
Todor Jeremić i Blagoje N. iz Pranjana,
Ivan Šalavardić i Obrad Slović iz Grabovice,
Petar Grk iz Nevada,
Jovan Lazić iz Svračkovaca,
Atanasko Mihailović, Vaso Popović, Vasa Nikolić, Nikola Jovčić, Nikola Solujić i Milenko Đorđević iz Beršića,
Prota Janko Vitomirović,
Radojica Paunović i Milovan Topalović iz Takova,
Jovan Ponjavić, Radisav Ralović Oputić i Vasa Milosavljević iz Brusnice,
Nikola Terzija iz Sinoševića,
Milisav Koruščić iz Ručića,
Radovan Bajić iz Brajića,
Marko Radosavljević iz Klatičeva,
Sima Baralija i neki Matković iz Šarana,
Aksentije i Vićentije Čaluković iz Ljevaje,
Pavle i Petar Štule iz Ozrema,
Staniša Petrović iz Loznja,
Marko Draškić iz Poloma,
Živan Damljanović i Stevan Mirković iz Koštunića,
Maksim Makljenović iz Velereči,
Petar Tomić, Radovan Savić i Božo Aćimović iz Brđana,
Neki Steković iz Jablanice,
Neki Ranko iz Ljutovnice,
Mali Radojić iz Mojsinja,
Petar Mali iz Stančića,
Ilija Preljinac iz Preljine,
Jova Tomić iz Metinca,
Radovan Nikavica (okrug užički)…”
