Dragan Bjelogrlić u svojim intervjuima nastavlja da budi Srbiju.
Ovoga puta dao je intervju za Ekspres gde je, govoreći o svom novom projektu – seriji Senke Balkana, govorio i o problemima sopstvene profesije, ali i o politici, istoriji, stanju u srpskom društvu danas, putu ka EU, građanskoj inicijativi i tome zašto još uvek nemamo film o Jasenovcu. Mi vam prenosimo najzanimljiviji deo –
Senke Balkana su politički triler, drama sa elementima mistike koja se bavi periodom treće decenije 20. veka u Srbiji. Otkrivaju se mnoge istine o kojima se u Srbiji tada znalo, ali se nije o njima govorilo. Bjelogrlić ovde pravi paralelu sa današnjim vremenom.
Imaš li utisak da se društvo u Srbiji promenilo u međuvremenu, jesmo li napredovali ili nazadovali?
– Moj glavni utisak, sad posle nekoliko meseci rada na seriji, jeste da je ovde sve postalo jeftino. Traže se jeftine serije, jeftini filmovi, jeftini proizvodi, jeftina radna snaga. Ovde je taj koncept vlast prihvatila pod MMF-om kao mentorom. Kao da je neko došao i rekao: “Vučiću, vaša jedina šansa jeste da budete jeftini.” To je užas i ja sa tim sigurno za ovog života neću da se pomirim. Užasno bi bilo ako je to jedino rešenje. Ako se mi sa tim pomirimo, onda smo skroz propali.
…
Ja sam o vladarima Srbije prestao da razmišljam –
Nemam više šta da mislim o tome. Ja samo mogu da razmišljam o tome zašto se mi kao građani nismo bolje organizovali. I šta sad, jel ja treba opet da idem da šetam? Šetao sam hiljadu puta, sad treba opet neka politička opcija mene da zove u šetnju. Ne želim više u tome da učestvujem, i većina građana ne želi više u tome da učestvuje.
Građanska svest ovde nikad nije bila jaka…
– Nikad nije bila mnogo jaka, ali sada je nema uopšte. Prosto je nestala, a prepoznajem i tendenciju da se ona potpuno marginalizuje. A u tome je, između ostalog, i sama kriva. Ako pogledamo istorijski, građanska elita uvek se malo stidela srpskog seljaka, nije htela da ga edukuje nego ga je prezrela. Ne govorim o zemljoradniku, čoveku koji radi na selu, nego onom duhovnom seljaku. Ovde se elita uvek stidela neobrazovanog dela društva, koji svako društvo ima, nije želela da ga izdigne, da mu pomogne.
Devedesetih se građanska Srbija sklonila u mišju rupu, a onda kad je došla na vlast, toliko su se iskompromitovali da su se svakom normalnom smučili. Sad su opet u mišjoj rupi, i stalno to traje, nema balansa.
…
Ja mislim da smo mi u stvari demokratski neobrazovano društvo –
Mislim da je naš najveći defekt to što mi nismo shvatili višestranačje kako treba, taj demokratski stil nismo shvatili, da s jedne strane postoje političari koji NAMA polažu račune, a mi smo ti koji treba organizovano da delujemo, da su oni NAŠ servis.
… Ne može da se čeka da jedan čovek reši sve. Mora sistem da funkcioniše i da rešava probleme.
Šta Bjela zamera današnjoj vlasti?
– To što ne veruju u demokratiju, ne veruju u demokratske institucije. Ne misle da je to važno. Nikako da se kompletiramo. U vreme ovih ranijih postojale su te neke demokratske slobode, običan građanin osećao se dostojanstvenije. Ali ta potreba da imaš vođu, to je odraz jedne demokratske nekulture i primitivizma. Neshvatanja kako svet funkcioniše. Neki to vole, ja ne volim.
Da li onda uopšte verujete u priču o EU?
Da li mi možemo da budemo ravnopravni u toj zajednici, koliko su se stvari promenile u međuvremenu?
– Naš ulazak u Evropsku uniju sad je kao kad dođeš na žurku u pet sati ujutru. Sve najbolje ribe već su otišle i nema više pića. Mi smo, nažalost, ti koji dolaze na žurku u pet ujutru. Žurka uveliko zamire, a mi ulazimo puni entuzijazma.
Hrvati rade film o Gotovini sa velikim budžetom, u Bosni hoće da rade film o Srebrenici…nije logično da mi još uvek nismo snimili film o Jasenovcu.
– Trebalo je da se napravi šezdesetih, sedamdesetih godina, tad nije napravljen iz političkih razloga.
Hrvati su dobili državu tek 1991. godine i kod njih je to izraženije, oni žive za to. Mi smo državu imali i pre 150 godina, pa nam to nije neki “big dil”. A ovo sa Gotovinom, tu se neće usrećiti jer svi ti njihovi filmovi o domovinskom ratu su bezveze, nema nijedan dobar i svi oni više vole “Lepa sela lepo gore” nego sve te njihove.
I za kraj, stanje u srpskom sportu uporedio je sa stanjem naše države –
Kao velikom partizanovcu, kako Vam izgleda stanje u klubu?
– Samo sam to pitanje čekao. Haha! Ja se samo plašim da ova naša država ne krene putem Partizana i Zvezde, da se seća svoje slavne prošlosti. Da stadioni budu prazni i da bude važnije sve drugo osim onoga što se dešava na terenu.
Razgovarao Miloš Garić/Ekspres.rs
