Đorđe Šagić je registrovan kao prvi naš doseljenik u SAD. Đorđe je Srbin iz mađarskog Sekešfehervara, a u Americi je postao Džordž Fišer.
Rođen je 1795. u mađarskom gradu Sekešfehervaru, ali je gimnaziju pohađao u Sremskim Karlovcima. Po završetku škole želeo jae da postane sveštenik, međutim, pošto u to vreme u Srbiji uveliko traje Ustanak, 18-godisnji Đorđe se odlučuje na put preko Save, kako bi se pridružio ustanicima. Ali kad on 1813. stigne u Beograd, Karađorđe je već poražen, a ustanak slomljen.
Đorđe Šagić tada odlazi u Austriju i dve godine luta po Evropi. Od jednog Poljaka, koga je usput upoznao, saznaje za Novi svet, „daleku zemlju slobode Ameriku, gde ljudi mogu da budu ono što požele“.
U Hamburgu se 1816. ukrcao na holandski brod „Delaver“, koji je plovio ka Filadelfiji. Po dolasku u Ameriku menja ime u Džordž Fišer i radi na filadelfijskim dokovima, a zatim u Nju Orleansu, gde otvara trgovačku radnju.
Ostalo je zabeleženo da je u to vreme postao mason, što mu je svakako bilo od pomoći da proširi trgovinu. Iz Evrope uvozi potrepštine za dame – svilu, čipku, parfeme… Shvatio je i značaj reklame, pa je šetao gradom devojke obučene u evropsku odeću. Brzo se oženio ćerkom bogatog vlasnika plantaže pamuka. S njom će imati tri sina.
Ali ženidba nije skršila njegov avanturistički duh: u tridesetoj godini odlazi u Meksiko, u kojem besni građanski rat, a jedna provincija, Teksas, želi da se otcepi. Teksas je danas u sastavu SAD, njegov glavni grad zove se Ostin, po heroju borbe za pripajanje Americi Stivenu Ostinu – a Džorž Fišer bio je Stivenov najbliži saradnik.
Stiven Ostin ga je, kao osobu od svog najvećeg poverenja, postavio za glavnog carinika u teksaskom zalivu, gde je imao apsolutnu kontrolu i nad ljudima i nad robom koja je ulazila. Dok je boravio u Meksiku i Teksasu, Fišer je bio i ratni komesar, vlasnik štamparije i knjižare i urednik. Do 1835. izdavao je nedeljni list suviše liberalan za meksičke zvaničnike, pa su ga proterali.
Uputio se u Kaliforniju, gde je buknula „zlatna groznica“. Zlato nije našao, ali se nastanio u ovoj američkoj državi. Angažovan je na sređivanju zemljišnih knjiga, i posle izvesnog vremena postao načelnik svih pravnih poslova u Kaliforniji. Nikad, međutim, nije zaboravljao svoje srpsko poreklo. Decenijama se dopisivao sa Joakimom Vujićem, Njegošem, Simom Milutinovićem Sarajlijom, štamparem Gligorijem Vozarevićem… Pred kraj života postao je počasni konzul Grčke, koja je vodila rat za oslobođenje od Turaka.
Umro je 1873. godine u San Francisku, a zastave su tada bile spuštene na pola koplja.
Džordž Fišer govorio je 12 jezika i promenio 23 zanimanja. Ženio se četiri puta, a njegovi potomci s vremena na vreme posećuju Srbiju. „Memoari“ koje je ostavio za sobom proglašeni su za jednu od najuzbudljivijih avanturističkih knjiga u SAD.
