Пише: Љубомир Стевовић (Факти)
У најави серије о Немањићима стоји: „Поводом 800 година српске независности, откако је Стефан Првовенчани добио круну од папе“, а не од византијског цара. То је стари историјски фалсификат који je писац овог чланка демантовао још 1995. у часопису „Расковник“ (уредник Ненад Љубинковић) и 2004-2005. у „Светигори“, часопису Митрополије црногорско-приморске.
У поменутом чланку смо показали како је у манастиру Милешева, на фресци из 1219, велики жупан Стефан Немањић приказан са византијским крунским венцем (стематогирионом) на глави. После крунисања великог жупана Стефана Немањића за Првовенчаног Краља Српског, 20. маја 1221. у Жичи, преко стематогириона је досликана куполаста краљевска круна (стема) коју је добио од византијског цара Теодора Ласкариса. Стематогирион је био насликан на живом малтеру, фреско-техником кад и сам портрет, а касније преко њега је секо-техником досликана куполаста круна, тако да се данас виде само њене контуре.
Још док је био принц, Стефан Немањић, млађи син великог жупана Стефана Немање, се 1191. оженио Евдокијом, најмлађом братаницом византијског цара Исака II (цар 1185-1195). После цара Исака, Стефанов таст је постао цар Алексије III Анђео (цар 1195-1204) и својим зетовима је доделио одговарајуће титуле; Алексије Палеолог, супруг најстарије цареве ћерке Ирине, постао је престолонаследник са титулом деспота, а Теодор Ласкарис, супруг цареве средње ћерке Ане, и Стефан Немањић су добили титуле севастократора, следеће достојанство после деспотског. Тако је принц Стефан Немањић 1195. постао први српски севастократор и први странац са овом титулом у Византији. Уз титулу севастократора Стефан Немањић је од цара Алексијa III 1195. добио и одговарајуће знаке достојанства; плаву коласту аздију, плави огртач са златом извезеним двоглавим орловима у круговима, и севастократорски стематогирион. Стефан је плаву коласту аздију носио само годину дана, док је био принц-престолонаследник.
Када се велики жупан Стефан Немања 1196. замонашио и повукао у Хиландар, престо је због међународно признатог високог ранга у византијској светској православној хијерархији наследио Стефан, а не старији брат Вукан, велики војвода у Зети. Стефанова владарска титула је гласила: „Велики жупан и севастократор, зет боговенчаног кир Алексија, цара грчког“.
Данас је сачуван само један Стефанов принчевски портрет у плавој севастократорској коластој аздији. Налази се у Саборној цркви Свете Богородице Љевишке у Призрену. Црква је подигнута у IX-X веку, а обновљена је у доба краља Милутина између 1306-1313.
Нове фреске су насликали чувени дворски сликари грчког порекла Никола Евтихије и Михаило Астрапа. Стефанов портрет је рађен према предлошку из неке старије цркве која данас више не постоји, и представља младог Стефана са око 30 година. Фреска је добро очувана. Десно од Стефана стоји неидентификовани млади Немањић у црвеној коластој аздији са стематогирионом на глави. На основу инсигнија може да се закључи да је то принц из краљевског доба; на глави има стематогирион, који је степен ниже од куполасте краљевске круне стеме, а црвену коласту аздију носи као члан Краљевског дома Немањића.
Дакле, стематогирион Стефана Немањића је и у Милешеви и у цркви Богородице Љевишке преправљен у стему, да народ може да види како изгледа Краљ Стефан Првовенчани са круном коју је добио од византијског цара.
Према томе, Стефан је од 1195-1221 носио стематогирион, а од 1221-1228 куполасту краљевску круну стему. Од 1195-1196 је носио плаву коласту аздију севастократора, а од 1196-1221, као велики жупан и од 1221-1228, као краљ, носио је владарску црвену коласту аздију.
Све Стефанове инсигније су биле византијског царског порекла.
Седмица
