Đogin je bio konj Banović Strahinje, čuvenog epskog junaka. Bio je iz carske ergele i venčani poklon tasta Jug Bogdana, oca Strahinjine žene Anđelije. Kažu da takav junak, kao što je prema epu bio Banović Strahinja, nije mogao dobiti bolji poklon.
Đogin nije imao premca po onom što je bio, šta je značio i ostao u srpskom epu. Bio je, po mnogo čemu, ispred svih srpskih legendarnih konja: lepote neizmerne, pameti ljudske. Mnoge od svojih čuvenih megdana Banović Strahinja je dobio uz pomoć svog vernog Ðogina. Taj pametan i snažan konj spasavao je svog gospodara i onda kad je ovaj bio sasvim izgubljen. “Uzmahuje i snagom i glavom, te u sedlo baca gospodara!”
Konj je odgajan u Banjskoj, u ravnicama Kosova, gde je treniran zajedno sa najboljim konjima, najbolje hranjen i timaren, učesnik mnogih turnira u dvoboju.
Strahinja Banović (rođen 1350 – 28. juni 1389) je bio srpski vlastelin i vitez, vladao je malim regionom na Kosovu. Bio je megdandžija i najveći duelista nemanjićke Srbije.
Najpoznatiji duel je svakako bio onaj na Goleč planini sa Vlah-Alijom, koji mu je oteo ženu Anđeliju. Megdan je opevan u pesmi “Banović Strahinja”, kao borba za čast, a ne za slavu.
Đogin je znao šta treba da radi u takvim situacijama „Soko Đogo pade na kolena iznad njega koplje preletelo“.
Legenda kaže, nakon što je Strahinja teško ranjen u Kosovskom boju, Đogin je uspeo da ga iznese sa bojišta i u galopu ponese ka Banjskoj. Međutim, osetivši da mu je gospodar preminuo, zastao je i laganim hodom krenuo prema dvoru, plašeći se da mu ne padne sa leđa. Posle tri dana je stigao sa mrtvim Strahinjom, koji je jedini junak koji je umro na svom konju. Ovim činom se Đogin direktno vinuo u legendu.
Postoji još jedno predanje. Posle sahrane svoga gospodara, jedne noći Đogin je napustio konjušnicu i otišao na Goleč planinu. Mnogi lovci i čobani su ga godinama u zoru viđali kako galopirajući prelazi sa kraja na kraj Gazimestana. Veruje se da dan-danas, slobodno jezdi po Kosovu.
„Ti delijo, Strahiniću bane!
„Znaš li, bane, ne znali te jadi!;
„Da sam sade na Goleč-planini,
„Da te vidim u carevoj vojsci,
„Poznao bih tebe i đogina,
„I tvojega hrta Karamana,
„Koga voliš, nego dobra đoga…;
„Strahin – bane, ti sokole srpski,
tvome Đogu i tvome junaštvu
svud su brodi đe god stigneš vodi…“
(Banović Strahinja)
Preuzeto sa Rasen.rs