Petko Nikolić iz gornjomilanovačkog sela Družetići u 98. godini plete korpe od pruća i čuva stari zanat. Iako u njihovom domaćinstvu žive četiri generacije, deda Petko u tom poslu nema naslednika. Zanat je još u mladosti od brata naučio, a ispleo je u svom veku na stotine kotobanja. Njegove vešte ruke i danas prepliću mlade grančice.
„Ove mi male teže isplesti nego ove, nepun dan, al dok nađem pruća, dok ispletem dance i ovo, malo da vali dan. I ovo je nateže i moraš strogo voditi račun jednačito pruće i da zatežeš fino“, kaže Petko Nikolić.
Priče o bogatom životnom putu ovog domaćina i poljoprivrednika upliću se u razne kotobanje, pijačne i korpe za cveće koje nastaju od vrbovog pruća.
„Treba zdravo pruće, lepo i jednačito pruće za kotobanj. Ja klasiram na pet klasa, na primer ove veće, tako mora“, objašnjava Nikolić.
U porodici najstarijeg stanovnika na maljenskim padinama žive četiri generacije. Zanat nisu nasledili, ali imaju druga zajednička interesovanja.
„Deda je bio lovac, stric bio lovac, ja, sin, unuk svi smo lovci“, priča Petkov sin Milan.
„Ja dedi pomažem, donosim mu pruće, i tako ali nisam naučio da to pletem da to radim. Valjalo bi da to učim da se nastavi. Mada je sada plastika sve to preuzela, ali prirodni materijali treba da opstanu i postoje i dalje“, smatra Petkov unuk Ivica.
Nikoliće raduje deda Petkova vitalnost, koji u svojih bezmalo stotinu godina svakodnevno obilazi imanje, i svakog proleća plete kotobanje.
RTS
