Сви ми који смо одрастали до пред улазак у фамозни 21. век имали смо ту срећу да нас васпитавају, уче, образују наш смисао за хумор, успављују или чекају за добро јутро многе култне дечије емисије. Тада се на ТВ каналима могао видети богат културно – образовни дечији програм и прегршт емисија школске редакције за децу и младе. Све је било другачије.
Издвајамо за вас 15 КУЛТНИХ И НЕЗАБОРАВНИХ ДОМАЋИХ ЕМИСИЈА, ређајући их хронолошки, од времена њиховог настанка. Кликните на видео и са носталгијом се присетите оних дечијих безбрижних времена, када смо журили да порастемо и закорачимо у свет који нам је изгледао више пријатељски и добронамернији.
1. НА СЛОВО НА СЛОВО – 16. октобра 1963. године, тачно у 18.45 на Првом програму РТБ-а, отпочело приказивање славног дечјег ТВ серијала “На слово на слово”. По текстовима Душка Радовића, а у режији Вере Белогрлић и са Мићом Татићем у главној улози. Мића и лутак – Аћим, били су два другара, а друштво су им правили Лошка, Остоја, Паја и Лола, Морски вук и Велики лаф које су тумачили глумци Ђуза Стоиљковић, Предраг и Драган Лаковић, Власта Велисављевић, Лола Новаковић итд.
2. НЕВЕН је играна ТВ серија за децу снимљена 1973. године и емитована на програму Југословенске радио-телевизије. Има два циклуса од по 13 епизода у трајању од 30 минута. Садржај и назив серије израђени су по мотивима дела нашег највећег писца за децу Јована Јовановића Змаја чији је лик тумачио Мића Томић. Серија је снимљена у црно-белој техници, а режирао је Тимоти Џон Бајфорд.
3. КОЦКА, КОЦКА, КОЦКИЦА – Вероватно прва асоцијација свих нас на помен емисије за децу. Ова образовна телевизијска серија емитована је од 1974. до 1993. и поново 2005. с Бранком Милићевићем у главној улози. Настала је тако што је редакција образовног програма Телевизије Београд 1972. започела истраживања по вртићима, разговарајући с васпитачима и децом, да би дошло до праве формуле за дечију серију. Први уредник био је Љубиша Богићевић, а сценариста Љубиша Ђокић. Циљ емисије је био да кроз игру одговори на што више дечијих питања. Бранко Коцкица био је васпитач деци која су учествовала у снимању емисије. Емисија је карактеристична по свом жаргону, узречицама и најлепшим песмама за децу. Милићевић се увек обраћао деци с „другари”, а колективни узвик био је „татататира”. У свету постоји једно царство песма је која мора да обележи свачије детињство.
4. ЧИК ПОГОДИ КО САМ – Емисија из 1980. г. у којој се деци представљају различита занимања. Деца која учествују у емисији одлазе у госте код домаћина и морају да погоде чиме се он бави. Текст песме за уводну шпицу написао је Душко Радовић.
5. МУЗИЧКИ ТОБОГАН – Култна емисија с водитељем Мињом Суботом и уводном песмом “Музика је све што мрда“, почела је да се снима 1980. и трајала је, с прекидима, све до 1997. 2007. и 2008. године су снимљена још два серијала. Школе су се надметале у познавању музике кроз свирање, певање, играње и опште знање. Спонзор је био Бамби, а симболично, поени су се мерили у бамбијима. Јоца Адамов био је задужен за музичку подршку и свирање композиција као што су “Песма лети по свету, кроз Париз, Лондон и Беч”.
6. ПРИЧЕ ИЗ НЕПРИЧАВЕ – је југословенска телевизијска серија снимана 1983. године. Сценарио је написао Александар Антић који је и режирао. Серија је снимана у селу Непричава. Улогу домаћина – сељака тумачио је Зоран Радмиловић, а Милена Дравић била је сеоска учитељица. Гостовали су и Предраг Лаковић, Радмила Савићевић и др. Чувена Лабораторија звука радила је музику за серију.
7. ФАЗОНИ И ФОРЕ – Култна емисија за децу настала 1985.која је за циљ имала неозбиљан и непосредан приступ озбиљним темама. Сценариста је наш чувени писац за децу Љубивоје Ршумовић. Емисију су красили ред песме, ред фазона и фора, легендарни Раша Попов као проналазач, две љупке мале даме са Мирјаном Карановић која им се обраћа са “сестро слатка” и тд. Приказивана је прво на НС плусу. Музику су испрва радили Влада Дивљан и Гиле из Електричног оргазма. Емисија се приказивали и деведесетих, са паузама. Затим је поново покренута 2016. у новом руху, са Вуком Ршумовићем као режисером.
8. ВУКОВ ЋОШАК – Култна емисија о српском језику из 1986. Некима можда и прва траума из детињства, због страаашног учитеља ког је глумио Чедомир Петровић (Чкаљин син). Он би се свом ученику Максићу обраћао са питањима – загонеткама, па тако дечак решава шта су два локвања око пања, пуна школа ђака ниоткуда врата и тд. Био је врло строг, галамио и вукао за уши у ћошак. На ођавној шпици појављује се Даница Максимовић као вила и са дечаком Максићем пева “Довиђења”.
9. ДЕЦО, ПЕВАЈТЕ СА НАМА – Ова музичка емисија за децу настала је 1987. године, са Драганом Лаковићем и хором „Колибри“ у сталној постави. Гостовали су и разни музичари, међу којима су били и Миња Субота, Сања илић, Александар Кораћ, Радослав Гајић…
10. ШТА БИ БИЛО КАД БИ БИЛО или Аца Поштар – Култна серија коју је водио Младен Андрејевић почела је да се снима 1988. Због огромне популарности ове серије, овог драмског уметника, по сопственом признању и данас зову Аца Поштар. Бавила се важним питањима одрастања. Деца су слала писма Аци у којима су износила своје проблеме, да би он током емисије помогао у њиховом решавању.
11. С ОНЕ СТРАНЕ ДУГЕ – Сигурно се сећате Милорада Мандића Манде, његовог великог плавог пластичног телефона и броја 011/600-842. Емисија се приказивала на чувеном Трећем каналу. У стварању емисије учестовали су најистакнутији музицки и драмски уметници. Уводну шпицу певали су хорски готово сви најпопуларнији музичари бивше СФРЈ.
12. ЛАКУ НОЋ ДЕЦО је била краткометражна дечија тв серија Редакције програма за децу и младе РТВ Београда, која се првобитно емитовала од 1989. до 1993. Уредник серије је била Донка Шпичек. Серија са луткама – животињама у шуми, била је намењена најмлађој деци пред одлазак на спавање. Животиње у шуми приказане су као једна велика породица, а глас су им позајмљивали велики српски глумци од Драгана и Предрага Лаковића, Данице Максимовић, Ђузе Стоиљковића… Трајање једне епизоде је било између 4 и 6 минута. Ова емисија за лаку ноћ 1997. имала је свог пандана у виду верзије ДОБРО ВЕЧЕ, ДЕЦО у којој су бајке причали Никола Симић (чика Антика) и Радмила Савићевић (бака Вука).
13. МЕТЛА БЕЗ ДРШКЕ је југословенска телевизијска серија, снимана у периоду од 1989. до 1994. са наставком 2001. године. Серија прати доживљаје буцмастог Златка Лепшановића и његовог друга Душка, који су стално у потрази за авантурама. Ту су и девојчица Софија (златкова сестра, примерно дете које свира виолину) и размажена Бранкица. Дечацима је увек била мистерија продавница кућних љубимаца “Весело мајмунче“, али ту су и доживљаји с родитељима који их не разумеју, комшиницом Душицом која их стално нуди својим чувеним шненоклама, несташним Немањом, гђом Верославом, Владимиром, Драганом и Јеленом из Цвијићеве као и њиховим вучјаком Алексом…
14. ПЕЂОЛИНО – Предраг Вуковић Пеђолино по професији је васпитач а од 1990 био је уредник и водитељ програма за децу на РТВ Студију Б. Свима нам је добро позната чувена шпица “јеси ли видео патуљка”, а Пеђолино још увек води своју емисију за децу, те га познају и млађи нараштаји.
15. PUSTOLOV – Milan Lane Gutović u ulozi pustolova istraživača, u svakoj priči otkrivao nam je nove svetove i pojave kod dalekih naroda. On, najpametniji, najotvoreniji, najradoznaliji Pustolov u svojim pričama stigao je do dalekih svetova, dimenzija, vremena. Pijuckao je sok od bodljikavog kaktusa, puštao mrak iz slavine i promaju iz kaveza. Nosio je svoje safari odelo i vodio nas u nezaboravne avanture.
15. ПУСТОЛОВ – Милан Лане Гутовић у улози пустолова истраживача, у свакој причи откривао нам је нове светове и појаве код далеких народа. Он, најпаметнији, најотворенији, најрадозналији Пустолов у својим причама стигао је до далеких светова, димензија, времена. Пијуцкао је сок од бодљикавог кактуса, пуштао мрак из славине и промају из кавеза. Носио је своје сафари одело и водио нас у незаборавне авантуре.
Ту су и емисије о којима данас није готово ништа сачувано. Претпостављамо да су нестале или су оштећене у НАТО агресији 1999. године. Неке од тих су ТВ Откривалица, у којо деца гледају кроз интересантан дурбин и откривају одговоре на питања о свету који их окружује; Затим чувена Зоотека, где смо учили о животињама; Шта би било кад би било с духовитим, али и упозоравајућим дечјим одговорима; Снежна краљица – још једна од емисија о култури матерњег језика, граматици и правопису у режији Стевана Ђордевића из 1993. Учитеља игра Бранимир Брстина, снежну краљицу Бојана Маљевић, а куварицу Радмила Савићевић. Пази свеже обојено, Полетарац, Недељни забавник, Коларићу панићу, Соба 405…
Надамо се да сте уживали враћајући сећања у безбрижно време испред малих екрана.
Пренесите нам ваше утиске и поделите вашу омиљену емисију за коју можда ми нисмо знали, или смо је пропустили.
Аутор: К. М.
