Dečja biblioteka u Kragujevcu, reprezentativna građevina, nadahnuta je pričom o ljubavi jednog čoveka prema knjizi i književnom stvaralaštvu. Jovan Đ. Mirković, profesor Prve kragujevačke gimnazije, ostavio je gradu Kragujevcu zaostavštinu neprocenjive vrednosti.
Priča o istoriji Dečje biblioteka, prožeta je nitima čovekoljublja, dobročinstva i zadužbinarstva i baš zbog toga je dobila obeležje kulturne vrednosti.
Podignuta je kao porodična kuća Jovana Đ. Mirkovića 1935/1936. godine, sa željom da se u njoj odvija kulturni život Kragujevčana.
Međutim, nije sve bilo toliko jednostavno kako je Mirković planirao i želeo.
Njegova najveća želja neće biti ispunjena za života!
Ovo je priča o Jovanu Mirkoviću, strastvenom bibliofilu i muzičaru i njegovoj želji da gradu zavešta svoju ličnu biblioteku. Ovo je priča o Dečjoj biblioteci, kulturnom dobru Kragujevca i o njenoj neprolaznoj vrednosti i duhovnosti.
Ko je bio Jovan Đ. Mirković?
Iako nije rodom Kragujevčanin, Jovan Đ. Mirković je u Kragujevcu proveo više od 30 godina. Rođen je u Beogradu 1871. godine, a njegov put školovanja i karijere počinje upravo od rodnog grada, a vremenom se nastavlja i van države. Kao dvadesetsedmogodišnjak, upisuje Praški konzervatorijum, prestižan univerzitet, gde polaže sve ispite.
Predavao je muziku i nemački jezik u Aleksinačkoj gimnaziji, a po dolasku u Kragujevac postavljen je za višeg učitelja muzike u Kragujevačkoj gimnaziji. Od tog trenutka počinje njegova vizija kulture, biblioteke i bibliotekarstva u gradu.
Vreme školskih odmora Mirković je provodio putujući po evropskim prestonicama. Posećivao je biblioteke, galerije i pozorišta. Na ovim putovanjima sticao je različita iskustva i saznanja u radu biblioteka, koje je ponosno delio sa Kragujevčanima.
Živeo je od skromne profesorske plate sa suprugom Dušicom, a zahvaljujući štedljivosti uspeo je da prikupi impresivnu kolekciju knjiga. Kupovao je vredne knjige, enciklopedije, istorije sveta, religije, filozofije, umetnosti i književnosti.
Smatrao je da knjiga, biblioteka i muzika imaju važnu ulogu u kulturnom životu jednog naroda. Preminuo je 1945. godine i sahranjen je na Gradskom groblju u Kragujevcu.
Mirkovićeva porodična kuća i testament
U međuratnom periodu, Mirković započinje izgradnju svoje porodične kuće. Ova zgrada, kasnije poznata kao zgrada Dečje biblioteke, izrađena je od kamena, opeke i armiranog betona kao gradska stambena kuća.
Za svoju porodičnu kuću odabrao je mirnu ulicu u kome su živeli prosvetni radnici, lekari, apotekari i pravnici. Bila je to Šafarikova ulica, nedaleko od gradskog parka, Ženske učiteljske škole i Prvostepenog suda. Izgradnju svoje kuće Mirković je dugo planirao i sazidao je po ugledu na evropske i svetske biblioteke koje je imao prilike da poseti.
Izgrađena u kulturne svrhe, kao Kulturni ili Prosvetni dom, zgrada je postala dom impresivne kolekcije knjiga i zbirki muzikalija. Međutim, njegova vizija da svoju, godinama sticanu imovinu zavešta gradu, nije naišla na odobrenje vlasti. Godinama je pokušavao i čekao da se realizuje njegova želja i zaživi zadužbina.
U testamentu od marta 1939. godine, Mirkovićeva jedina želja bila je da nadležni zaposle školovanog bibliotekara, „lice sa univerzitetskom spremom koje voli da radi, nikako penzionera, i koje poznaje našu i stranu književnost, koji ume da predloži šta treba da se za biblioteku nabavlja i koji ume da zadobije čitaoca, da ga čitanjem vaspitava, da razvija volju i da stvara ukus kod čitalaca”.
Premda je II svetski rat zakucao na vrata, Mirkovićeva vizija o biblioteci realizovana je tek nakon njegove smrti!
Od porodične kuće do Dečje biblioteke
Od 1964. do 1971. godine, kuća Jovana Mirkovića korišćena je u kulturne svrhe, kao biblioteka bogatog i raznovrsnog sadržaja. Biblioteku su redovno posećivali knjigoljupci, koji su negovali kulturu i izuzetno cenili Mirkovića i njegovo dobročinstvo.
Velika želja velikog čoveka je ostvarena. Iako kratkog veka, ovo razdoblje odisalo je književnom kulturom, intelektualnim životom i duhom obrazovanja i prosvećenosti.
Od 1975. godine, u zgradi Mirkovićeve kuće je počelo sa radom Dečje odeljenje. Dečje odeljenje je bilo sastajalište najmlađih ljubitelja pisane reči i knjige. Kako bi se mališani zabavili, ali i kroz igru učili, odeljenje je osmišljavalo kreativne radionice i podstaklo ih da se druže i istražuju.
U Dečjoj biblioteci su održavani književni susreti sa poznatim dečjim piscima i izložbe knjiga (nove i stare knjige). Kako je knjižni fond bio sve bogatiji i raznovrsniji, Dečja biblioteka je dobila nove prostorije u kojima su kutak pronašle brojne dečje knjige i enciklopedije.
Dečja biblioteka je pri kraju XX veka dobila i dvorište. U dvorištu su organizovani programi književnog, likovnog, muzičkog i dramskog karaktera. Sve ovo podstaklo je maštu i kreativnost kod mališana, koji su raznim manifestacijama spoznali svet u kome žive.
Početkom XXI veka zgrada Dečjeg odeljenja je renovirana i dobila današnji izgled, ali je ipak uspela da zadrži autentičnost nekadašnje Mirkovićeve kuće. Dograđen je aneks kuće sa 85m², pa tako, sve do danas, renovirana zgrada ima oko 270m². Novim ambijentom i sadržajima, Dečja biblioteka je postala mesto dalekih putovanja kroz svetove najlepših bajki i knjiga.
Danas, u okviru Dečje biblioteke, smešteno je sedam legata, od kojih su tri slikarske zbirke i četiri zbirke knjiga, koje su zaveštali ugledni Kragujevčani.
Od porodičnog doma Jovana Mirkovića do Dečje biblioteke, ova monumentalna građevina je čarobna i tajanstvena domovina raznovrsnih knjiga i zanimljivih priča. Zaslužno, zgrada Dečje biblioteke je utvrđena za nepokretno kulturno dobro 2001. godine. Smeštena u ulici Milovana Glišića br.44, zgrada Dečje biblioteke svojim eksterijerom i enterijerom impresionira svakoga ko je poseti i zaviri u njen tajanstveni svet knjiga.
Bojana Milenović, istoričar, Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac
