Ovaj praznik se, po običaju, slavi dve nedelje pred Božić i najveći je hrišćanski praznik majki i žena. Na Materice deca porane i pripremljenim kanapom, šalom ili kaišem, na prepad vežu svoju majku za noge. Tako otpočinje igra u kojoj se majka pravi da ne zna zašto je vezana, a deca joj onda čestitaju praznik, kako bi je ”podsetili” da treba da ih daruje. Majka im, zatim, deli poklone i na taj način se dreši. Nakon toga, deca znaju da zaređaju po rodbini i komšiluku i da vezuju sve na koga naiđu.
Materice je bio i glavni praznik ženskog dobrotvornog društva, Kola srpskih sestara, čije su članice bile najuglednije srpske dame, koje su, po uzoru na kraljicu Mariju Karađorđević, delile poklone siromašnoj deci.
U novije vreme ovaj praznik se svečano proslavlja u našim krajevima. U hramovima se priređuju prigodne priredbe na kojima deca recituju i pevaju, a nakon toga vezuju sve prisutne starije žene, koje se zatim dreše poklonima i pripremljenim paketićim. Često se organizuje i poseta bolnici, posebno dečijim odeljenjima, kako bi se darivala i bolesna deca, što ovom prazniku daje pun hrišćanski smisao.
PROĆITAJTE JOŠ: SVETI NIKOLA KAO BOŽIĆ BATA: Hrišćanska legenda o srpskom Deda Mrazu