Krstovdan se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi slavi dan uoči Bogojavljanja, 18. januara. Ovo je prvi dan posle Božića kada se strogo posti, jer je do ovog dana bilo razrešenje zbog velikih praznika. Krstovdan se praznuje i u znak sećanja na velike mučenike i stradalnike Svetog Teona i Svetog Teopemta. Ponudivši im život zarad odricanja hrišćanske vere, car Dioklecijan je pokušao da Teopemta i Teona na taj način uceni. Međutim, Teopamt, biskup nikodimijski, na tu pretnju je odgovorio: Stoji napisano: ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti. Ti, care, imaš vlast nad mojim telom, čini sa njim što ti je drago.Zbog ovakvog odgovora, Teopemeta su posekli mačem, a Teona su živog zatrpali.Na Krstovdan, kada se slavi preko nedelje, u hramovima se služe carski časovi, prepodne, a poslepodne liturgija Svetog Vasilija Velikog.Nakon liturgije vrši veliko osvećenje vodice u hramovima, a sutradan, na Bogojavljanje, voda se osvećuje na rekama ili nekim drugim otvorenim mestima.
Pri sveštanju vodice, moli se da voda bude za isceljenje, duhovno i telesno pročišćenje, izbavljač od grehova i da osvećuje srce i um. Posle sveštanja, vodica se deli narodu za spasenje i zdravlje.
Prema narodnom verovanju, onaj vetar koi duva na Krstovdan, najčešće će duvati tokom cele godine. U Vojvodini postoji običaj da se kaže da se ovoga dana vetrovi krste i nadmeću koji će koga nadjačati. U dvanaest dana, počinjući od Božića a zaključno sa Krstovdanom, ogleda se dvanaest meseci godine koja dolazi, pa kakvo je vreme kog dana takvo će biti u mesecu koji tom danu odgovara po redosledu.
Negde se još veruje da na ovaj dan treba oprati sav veš i očistiti celu kuću.
