Свети Георгије (свети Ђорђе, свети Ђурађ… или како се све зове у народу овај светитељ) има у православних Срба две славе – на дан пострадања у време римског цар Диоклецијана 23. априла по старојулијанском календару (6. маја по грегоријанском) и на дан преноса моштију из Никомидије (сада Измир у Турској) у град Лиду Палестинску 3. (16.) новембра.
Оба празника се обележавају у храмовима Српске православне цркве али и као крсна слава многих породица Срба. Кажу да је по бројности свечара на осмом месту слава у Срба.
Свети Георгије (275-303) је, као Христов војник, одбио послушност цару Диоклецијану, великом прогонитељу хришћана.
Овај славни светитељ родио се у кући богатих и часних родитеља у Кападокији (на истоку Мале Азије између Црног мора и Медитерана, данашња Турска). Када му је отац пострадао као хришћанин, мајка се дечаком преселила у Палестину.
Георгије је већ у двадесетој години доспео до чина трибуна у служби цара Диоклецијана који је у њега полагао велике наде. Млади трибун, како каже историјско предање хришћанске цркве, одважно је ступио пред цара и саопштио му да је хришћанин, чиме је започело његово страдање за веру.
Цар Диоклецијан, један у римских тетрарха, осудио је Георгија на окове, тамницу и страшна мучења која нису променила његова убеђења. Погубљен је 303. године, али, како каже предање Цркве, “то није крај његовим јављањима и чудима”.
Под његовим утицајем “многи су примили веру Христову, а међу њима и царева жена Александра, главни жрец Атанасије… Цар је због тога осудио на обезглављивање Георгија и своју жену Александру.
На православним иконама и средњовековним фрескама свети Георгије је представљен како на коњу, у војводском оделу са крстастим мачем убија аждају која је симбол паганске вере.
Та икона је, по неписаном правилу, у домовима оних који славе Ђурђевдан, док се на иконама за празник Ђурђиц он представља као пешак у стојећем ставу са копљем или мачем у руци.
У средњевековним православним храмовима и манастирима он је у реду са светим ратницима, борцима за хришћанство, које предводи свети архангел Михајло, представник сила добра и чистоте новозаветне вере.
Тропар (глас 4):
Јако плених свободитељ и нишчих зашчититељ немошствојушчих врач, цареј поборниче, побједоношче, великомучениче Георгије, моли Христа Бога, спастисја душам нашим.
