Proslava Dana mladosti pripremala se mesecima unapred. Toga dana se, navodno, slavio i Titov rođendan, iako je prema nekim zapisima pravi rođendan Tita bio 7. maja. Ovaj dan, bio je poznat i po tome što je Tito, baš na taj dan 1944. godine, uspeo da se spase prilikom desanta nemačkih padobranskih jedinica na Dvar.
Svakog 25. maja Tito je od naroda SFRJ dobijao simboličan poklon – Štafetu mladosti. Ona je uvedena 1945. godine, na predlog omladine Kragujevca, kao “Titova štafeta“. U prvom nošenju, učestvovalo je 12.500 omladinaca koji su, pretrčavši trasu dugu 9.000 kilometara, Titu predali prvih devet štafetnih palica i Plavu knjigu sa 15.000 potpisa omladine Šumadije.
Prve štafete predate su Titu u Zagrebu, dok je narednih godina, sve do 1956. Tito lično primao poslednje nosioce štafete pred Belim dvorom u Beogradu, čemu je prethodio svečani doček na Trgu Republike.
Godine 1957, na Titovu inicijativu, ovaj događaj proglašen je za “Dan mladosti“. Do Titove smrti, 1980. godine, štafeta se dodeljivala lično njemu na stadionu „JNA“ u Beogradu.
Po pravilu, negde iz publike ili iz središta manifestacije izlazili bi čuveni sportisti i ugledni omladinci koji su se, trčeći preko stadiona, penjali do svečanih tribina, gde su bili Tito, njegova supruga i najbliži saradnici, noseći Štafetu mladosti.
U tom svečanom trenutku, uz prigodan kratak govor, Tito je preuzimao Štafetu uvek napominjući da je ona prethodno nošena rukama omladinaca prelazila hiljade i hiljade kilometara od Triglava do Đevđelije.
https://www.youtube.com/watch?v=F5TxkEDmjWE&ab_channel=YUOLaki
Štafeta je bila svake godine drugačije dizajnirana, a u njoj su se nalazile poruke omladine SFRJ za “voljenog predsednika” iz svih tadašnjih republika. Od trenutka kretanja štafete, tadašnji mediji su sa velikom pažnjom pratili svaki njen korak na trasi ka Beogradu pomno izvetavajući o napredovanju nosilaca iz dana u dan.
Štafeta mladosti 1980. godine, koja se u susret osamdeset i osmom Titovom rođendanu, na dan njegove smrti 4. maja zatekla na putu po Hrvatskoj, prekinula je svoj put i položena je na odar predsednika u Skupštini SFRJ.
Štafeta mladosti živela je i posle smrti Josipa Broza Tita kao simbol ljubavi i odanosti njegovom delu. Sa zakletvom Jugoslovena da će i ubuduće biti čvrsti i nepokolebljivi na Titovom putu, predavali su je ispod portreta Josipa Broza, predsedniku Saveza socijalitičke omladine Jugoslavije.
Ipak, politička previranja, ekonomski problemi i rastuće tenzije između republika na kraju su učinile svoje. Da nose štafetu prvo su odbili Slovenci. Poslednji slet na beogradskom stadionu povodom Dana mladosti održan je 1988. godine, da bi naredne bio zauvek ukinut.
https://www.youtube.com/watch?v=Br33av7yRjo&ab_channel=YUOLaki
