I ovoga puta nastavljamo sa savetima našeg uvaženog akademika, istaknutog neuropsihijatra i psihoterapeuta Vladete Jerotića. Jedno od “50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćansko – psihoterapeutske prakse” odnosi se na Srbe kao naciju, odnosno na naš karakter u kom dominira i velika nestrpljivost.
O tome zašto smo nestrpljivi kao nacija i odakle vodi poreklo ta nestrpljivost svoje mišljenje dao je uvaženi akademik Jerotić:
“Ne znam da li smo baš najnestrpljiviji narod na svetu, ali vidim, čujem, znam da naše nestrpljenje vodi do životne ugroženosti. Podsećam da nas je Jovan Cvijić davno, tačno i neumitno okarakterisao kao “violentne Dinarce”, uzdržavajući se (kao naučnik) od bilo kakvog subjektivnog suda ovakvog određivanja srpskog karaktera.
Nestrpljivi su, pa i žestoki mnogi mediteranski narodi, ali mi se od njih ipak u mnogo čemu razlikujemo. Naša nestrpljivost, naime, nije dobroćudna, humoristična ili vesela, kao što je nestrpljivost Italijana i Grka. Naša nestrpljivost, nažalost, naješće je prekomerna, goropadna, nasilna. Uperena je protiv drugog čoveka, mada retko da ne ozledi i nestrpljivog agresora.
Nije mesto da istražujemo poreklo ovakve naše destruktivne i samodestruktivne nestrpljivosti. Dovoljno je da kažem da je ona delom urođena, a delom stečena karakterom. Možda smo takvi bili i u prapostojbini, pre dolaska na Balkan, a možda smo takvi postali usled mešanja sa izrazito agresivnim mongolskim narodima (Avari, Turci…), ili nas je takve, ratoborne i “herojske” učinila “identifikacija sa agresorom”, skoro neprekidni ratovi koji su pretili, katkad, istrebljenjem ili izumiranjem naroda.
Može li se lečiti zloćudna nestrpljivost? Ako je ona urođena karakterna crta nekog čoveka ili jednog naroda (konkretno srpskog), pomoći nema (“pomoći nam nema, ali ćemo ipak preživeti” zar ne?). “Jesi li vidio čoveka nagla u besjedi svojoj? Više ima nadanja od bezumna nego od njega” (Priče Solomonove).
Ukoliko je naše nestrpljenje manjim delom urođeno, većim delom sticano kroz vekove (nasleđe stečenih osobina, doduše, nije dokazano!) možda i ima pomoći. Kako, govorićemo drugom prilikom.”
Opanak