Када је чувени режисер Ијан Фламинг ступио на своју шпијунску дужност током Другог светског рата, вероватно није ни сумњао да ће управо у својој шпијунској каријери и сам шпијунирати онога по коме ће касније настати лик најчувенијег тајног агента на свету – 007.
По многима највећи обавештајац Другог светског рата и човек чији је живот послужио као инспирација за настанак лика Џејмса Бонда потекао је управо из Србије, из богате породице београдских индустријалаца.
Браћа Миливоје и Милорад, богати индустријалци породице Попов у самом центру града подигли су две зграде назване “Палата Попов”. И управо у оној која се и данас налази на углу Француске и Улице Браће Југовића одрастао је чувени Душко.
Са двојицом своје браће, Иваном и Владимиром, од којих ће први постати чак троструки агент, Душко је живео безбрижно и на високој нози.
О журкама које су браћа Попов правила у свом дому и данас се прича. Плоче, које су у то време биле реткост у целом свету, окупљале су у дому Попов разне интересантне персоне из београдског душтвеног миљеа.
Још као младића Душка је красила посебна страст према лепим женама. Његово богато порекло уз манире и галантност давали су посебан шарм Душку, коме готово ниједна лепотица није одолела. Због те своје страсти у шпијунским данима Душко ће понети и не тако славни надимак – Трицикл, назив који се често користио за мушкарце који спавају са више жена истовремено.
Међутим, да у Душковој глави нису биле само лепе жене говори и чињеница да је Попов чак докторирао права у Немачкој. И управо период његових докторских студија и познанство са Немцем Џонијем Епсеном одредиће даљи ток његовог живота.
У само праскозорје Другог светског рата Душко своје студентске дане проводи у Немачкој возећи брза кола и љубећи најлепше жене са својим набољим пријатељем, не тако атрактивног изгледа, али много имућнијим Џонијем Епсеном.
Након што Душко бива приведен и данима мучен због отвореног супротстављања нацистичко-фашистичком режиму његов отац повлачи најјаче везе из Југославије како би ослободио сина. Душко бива хитно депортован за Србију, а дубоко пријатељство са Џонијем бива накратко прекинуто.
Почетак рата млади Попов проводи у Дубровнику, мењајући жене и уживајући у свим благодетима тог места, све док му изненада не стигне телеграм, управо од Џонија. Не часећи ни часа да поново види драгог пријатеља Душко експресно стиже за Београд, где га чека понуда која ће заувек поменити његов живот и уписати га у светску историју.
Даљи ток његове каријере мање-више је познат свима.
Душко је највећи део своје каријере провео у Лисабону, где је од немачких агената добијао кључне информације о плановима Трећег рајха.
Потом би се враћао у Лондон и сва своја сазнања откривао британском МИ-6. Kажу и да је први обавестио Американце о јапанској инвазији на Перл Харбор, али је тадашњи начелник ФБИ-ја дисквалификовао Попова као неповерљив извор.
“Да га баците на главу, он би се дочекао на ноге” кажу да је реченица која најбоље описује једног од највећих шпијуна свих времена.
И сам Фламинг, који је шпијунирао Душка, био је фасциниран њиме.
Фламинг је био опчињен Душковом ноншалантношћу, а посебно га је фасцинирала лакоћа са којом комуницира са људима. Тек много година касније, након завршетка рата Душко је препознао себе у лику тајног агента Џејмса Бонда, и то у филму “Казино ројал”.
Још једна интересантан анегдота повезује Душка и Џејмса Бонда, коју је сам Ијан Фламинг испричао.
Наиме, у једном приватном разговору Душко је испричао Ијану да када му је тешко било у животу позивао један број у Београду – 26 007, а како извори из поштанских именика тог времена, тај број припадао је Миливоју Попову, стрицу чувеног агента, који је у то време живео у Земуну.
Оно што је, такође, мање познато јесте да је иста шпијунска способност красила и Душковог брата Ивана, који се на самом почетку рата, када је побегао из Дубровника под налетом припадника НДХ, прикључио чети Драже Михаиловића. У даљем току рата Иван је радио чак као троструки шпијун.
После рата ниједан од њих није се бавио шпијунажом, нити су се враћали у Србију. Душко је, како кажу, живео лагодно све до смрти 1981. године.
ОПАНАК
