Ђурђевак, мајски цвет, познат је по својој лепоти и опијајућем мирису звонастих цветова. Многа веровања и значења приписивала су се овом цвету протеклих векова широм света.
Према легенди, цвет је настао из Евиних суза, које су потекле када је напустила Рајски врт. Представља симбол нежности, љупкости и чистоте. Управо је због тога ђурђевак од средњег века красио букете невести верујући се да ће донети срећу у љубави. Отуда изрека: „Младост рачуна године по ђурђевку, а старост по зимама“.
Због веровања да доноси добру срећу, наши хајдуци су уочи Ђурђевдана били кићени ђурђевком, носећи га као амајлију.
Ђурђевку се приписује и магијска моћ, стога је често чинио важан састојак магијских ритуала. Његов значај није промакао ни приликом тумачења снова у којима се појављује. Стари су говорили да, путем снова, најављује поклоне од драге особе.
Украшавање кровова и врата венцима ђурђевка и осталог цвећа уочи Ђурђевдана доноси „цветну“ и успешну годину.
У дванаестом веку откривена су лековита својства ђурђевка. Данас фармацеутске индустрије увелико производе препарате на бази ђурђевка, који су корисни за проблеме са срцем и крвним судовима. У комбинацији са валеријаном даје одличне резултате за умирење.
У народној медицини, ђурђевак помешан са алкохолом смањује упалне процесе и значајно умањује болове. Етерично уље ђурђевка и лаванде отклања отклања умор ако се нанесе на задњи део врата и умасира. Међутим, ђурђевак садржи и изразито отровне састојке и може довести до симптома као што су главобоља, мучнине, несвестица, снажно знојење, успорен рад срца. Стога, не препоручује се њено коришћење без јасног упутства. Важно је прати руке након долажења у контакт са било којим делом ђурђевка, а посебно је важно да га избегавају труднице и деца.
