Dragutin Gavrilović je učestvova u Balkanskim ratovima i najviše se istakao u Drugom. Međutim, njegovo vreme tek će doći sa odbranom Beograda 1915. godine.
Karađorđeva ulica, okolina Kule Nebojše, prostor Donjeg grada i današnjeg Zoološkog vrta bilo je jeseni 1915. godine poprište žestokih borbi branilaca Beograda i Austrougara koji su nadirali preko reke.
Bataljon koji je bio deo Desetog kadrovskog puka pod vođstvom majora Gavrilovića, stigao je sa juga i morao je da učestvuje u odbrani Beograda. Ta jurišna kontraofanziva morala je biti izvršena kako bi se vojska na drugim frontovima sabrala i kako bi se kupilo vreme za odluku o početku povlačenja.
U 14:30 časova 7. oktobra 1915. major Gavrilović je okupio svoja tri voda 3. bataljona i, ispred kafane “Jasenica” na Dorćolu, održao govor koji će ući u anale svetske istorije.
“Junaci!
Tačno u 15 časova neprijatelja se ima razbiti vašim silnim jurišom, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao.
Vojnici! Junaci!
Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Vi nemate više, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje.
Zato napred u slavu! Za Kralja i Otadžbinu! Živeo Kralj! Živeo Beograd!”
I tako je počeo veličanstveni kontranapad vojske koju su svi već smatrali otpisanom. Prostor koji su branili biće kasnije pominjan kao “srpski Termopil” i mesto borbe do poslednjeg čoveka.
Major Gavrilović je teško ranjen, a većina njegovih boraca je poginula. On je prebačen u čačansku bolnicu gde je operisan. Ovo je bila najgora povreda koju je zadobio iako je u prethodnim ratovima koje je Srbija vodila takođe bio ranjavan. Posle tri nedelje Dragutin Gavrilović je na lični zahtev pušten iz bolnice, da bi se uskoro vratio na front, u činu potpukovnika.
