Svi u Srbiji znaju da je beli luk “najbolji prirodni antibiotik”, međutim mnogi se libe da ga jedu zbog njegovog neprijatnog mirisa kog je, nažalost, vrlo teško neutralisati.
Jedna Beograđanka smislila je kako da sačuva sve ono dobro u luku, promeni mu boju i iz njega izvuče neprijatan miris. Da li biste ga probali?
Od njenog belog luka pravi se sladoled, čokoladni tart, a može i da se gricka. Neće vas dovesti u neprijatnu situaciju jer luk koji Ivana Stanković pravi ne samo da nema boju, nego ni miris kao beli luk.
„Trenutno mi je teško zato što su ljudi navikli na običan beli luk i oni koji ga jedu su navikli da to ima i miris i da bude klasično. E sad, ovi mlađi ljudi koji vole promene i inovacije oni prihvataju ovaj proizvod, tako da komplikovano je malo, ali doći će na svoje“, rekla je Ivana za RTS.
Da bi dobila ovakav luk koristi isključivo fermentator-mašinu za regulisanje vlažnosti u povrću. Postupak traje mesec dana, a za razliku od Korejeca, čiji je ovo delikates i koji luk suše u kacama, izabrala je moderniji način.
„Ovaj proizvod se fermentiše prirodnim putem, kao da se karamelizuje. Kao kada bi u rerni stavili nešto na nižu temperaturu. Ne dodaje se ništa, to je prirodan beli luk. Najvažnije je da se održava konstantna temperatura i vlažnost da on ne bi dehidrirao i postao sušeni luk. I nakon tih mesec dana, iz dana u dan on menja svoju strukturu i boju. I tim putem mu se ne gubi nivo oksidanasa, nego prestaje da bude ljut i postaje kao neko suvo voće“, objašnjava Ivana.
Iako po poreklu korejski, Ivana se prvi put sa ovim specijalitetom srela u pariskom restoranu. A onda je prošle godine odlučila da tako nešto predstavi u Srbiji. Uz finansijsku i stručnu pomoć Razvojne agencije Srbije pokrenula je posao. Priznaje da bez njihove pomoći verovatno se ne bi dovažila na ovako nešto.
Luk nabavlja od malih proizvođača u Srbiji. Kako se posao još razvija uglavnom su to manje količine. Smatra da bi udruživanjem malih preduzetnika sve bilo dosta povoljnije.
Osim kao dezert luk može biti i dodatak jelima, namaz. Sami možete smisliti kako ćete ga jesti, jer ograničenja nema.
„Ja ga volim kao prilog uz neke salate ili uz meso da se premaže kao neki sos može da se napravi, ali zbog zdravlja nekada ga uzmem bez ičega, dva, tri čena pojedem, kao što bi uzela badem ili nešto slično“, otkriva Ivana.
Za sad je zadovoljna napredovanjem. Posao se naročito poveća kada je sezona gripa u toku. Tako da je Ivana jedna od retkih koja se gripa ne plaši. Naprotiv, grip za nju znači više posla.
Preuzeto sa RTS
