Сви у Србији знају да је бели лук “најбољи природни антибиотик”, међутим многи се либе да га једу због његовог непријатног мириса ког је, нажалост, врло тешко неутралисати.
Једна Београђанка смислила је како да сачува све оно добро у луку, промени му боју и из њега извуче непријатан мирис. Да ли бисте га пробали?
Од њеног белог лука прави се сладолед, чоколадни тарт, а може и да се грицка. Неће вас довести у непријатну ситуацију јер лук који Ивана Станковић прави не само да нема боју, него ни мирис као бели лук.
„Тренутно ми је тешко зато што су људи навикли на обичан бели лук и они који га једу су навикли да то има и мирис и да буде класично. Е сад, ови млађи људи који воле промене и иновације они прихватају овај производ, тако да компликовано је мало, али доћи ће на своје“, рекла је Ивана за РТС.
Да би добила овакав лук користи искључиво ферментатор-машину за регулисање влажности у поврћу. Поступак траје месец дана, а за разлику од Kорејеца, чији је ово деликатес и који лук суше у кацама, изабрала је модернији начин.
„Овај производ се ферментише природним путем, као да се карамелизује. Kао када би у рерни ставили нешто на нижу температуру. Не додаје се ништа, то је природан бели лук. Најважније је да се одржава константна температура и влажност да он не би дехидрирао и постао сушени лук. И након тих месец дана, из дана у дан он мења своју структуру и боју. И тим путем му се не губи ниво оксиданаса, него престаје да буде љут и постаје као неко суво воће“, објашњава Ивана.
Иако по пореклу корејски, Ивана се први пут са овим специјалитетом срела у париском ресторану. А онда је прошле године одлучила да тако нешто представи у Србији. Уз финансијску и стручну помоћ Развојне агенције Србије покренула је посао. Признаје да без њихове помоћи вероватно се не би доважила на овако нешто.
Лук набавља од малих произвођача у Србији. Kако се посао још развија углавном су то мање количине. Сматра да би удруживањем малих предузетника све било доста повољније.
Осим као дезерт лук може бити и додатак јелима, намаз. Сами можете смислити како ћете га јести, јер ограничења нема.
„Ја га волим као прилог уз неке салате или уз месо да се премаже као неки сос може да се направи, али због здравља некада га узмем без ичега, два, три чена поједем, као што би узела бадем или нешто слично“, открива Ивана.
За сад је задовољна напредовањем. Посао се нарочито повећа када је сезона грипа у току. Тако да је Ивана једна од ретких која се грипа не плаши. Напротив, грип за њу значи више посла.
Преузето са РТС
