Српска православна црква посвећена великом свецу Светом Димитрију смештена је у Александрову, у Градској четврти надомак Суботице.
Верски објекат је подигнут 1818. године према шематизму М. Косовца у духу класицизма и представља складну једнобродну грађевину, са полукружном олтарском апсидом и певничким просторима који су споља правоугаони а унутра полукружни.
Главни портал у цркви је украшен пиластрима, док је поље изнад улаза украшено сликаном представом патрона храма.
Скоро све иконе у цркви су израђене техником уља на дрвеној подлози, осим четири које су осликане на платну.
Највећа уметничка вредност овог храма је његов иконостас и управо је он већ годинама уназад тема о којој се полемише и расправља, а све са циљем да се открије аутор дела.
Треба истаћи да је 1910. године из цркве Вазнесења Господњег који се налази у центру Суботице пренет иконостас који је још 1766. године комплетно изрезан и осликан. Како би се на што бољи начин уклопио у нови простор морао је бити прилагођен и скраћен.
Пре три године, тачније у новембру 2018. године организовано је прво предавање под називом “Православни иконостас – развој, симболика и литургијска функција”.
Суботичани су том приликом сазнали од предавача да се испод наизглед не тако вредних слика крију оригинали који представљају јединствени пример барокне уметности друге половине 18. века. Вредност ових уметнина је откривена тек приликом чишћења и конзервације иконостаса 1953. године.
Након много истраживања дошло се до закључка да је иконостас радио истакнути уметник Јован Поповић који је 1761. године осликао иконе у храму Светог Николаја у Сегедину, које су најсличније раду александровачког мајстора.
Управо су ове иконе августа 1950. године стављене под заштиту државе.
