Meso, pogača ili pita pečeni ispod sača su izvanredni! Kada se peče meso i pored njega stavi krompir, on primi miris mesa, a ukus je fantastičan.
U davna vremena naši preci ovako su pekli svoje glavne obroke, najčešće za praznike i slavlja, kada se moglo izdvojiti za bogatu trpezu.
I danas su jagnjetina i pogača ispod sača omiljeni specijalitet mnogim domaćim ali i stranim turistima. Mnogi od njih ne znaju da je čar takvog jela zapravo u načinu pripreme i materijalu od kog su napravljene glavne poduse – crepulja i sač. Evo malo poznatih činjenica o ovom srpskom posuđu.
Crepulja je jedna plitka glinena posuda, a sač je vrsta poklopca, metalni ili glineni poklopac, sličan onom na šerpi.
Samo treba voditi računa da je sač malo širi od crepulje. Tako neće upadati žar i pepeo prilikom stavljanja preko crepulje pri spremanju hrane. Sač treba da ima i jednu ručicu (alku) na vrhu da bi se lakše podizao prilikom provere da li je jelo gotovo.
Crepulja mora dobro da se ugreje, odnosno mora se staviti na vatru, sačekati da se dobro ugreje. Provera se može izvršiti ako mokrom rukom prsnemo na nju, a voda odmah ispari i zašišti. Kada se ugrejala, u nju se stavi pripremljeno testo ili jelo, pokrije se sačem. Sač prekriti pepelom i žarom. Na ovaj način se jelo ili pogača peku sa dve strane, odozdo od usijane crepulje, a odozgo od žara na saču.
Svaka grnčarska posuda pre nego što se koristi za spremanje hrane treba da se premaže svinjskom mašću, pospe kukuruznim brašnom i zapeče u rerni na 180 stepeni oko 30 minuta, odnosno dok joj unutrašnjost ne pocrni.
Cene mogu da variraju od mesta do mesta, kao i od veličine i kvaliteta samih posuda.
Crepulju i sač možete nabaviti kod proizvodjača grnčarije ili na vašarima.
Izvor: Talas/vimeo.com
