Rudolf Arčibald Rajs – Švajcarac, koji se istakao radom na istraživanju zločina nad srpskim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata, kod nas je poznat i po svojoj knjizi Čujte Srbi! Čuvajte se sebe! u kojoj na mudar i plemenit način hvali, ali i kritikuje Srbe i srpski narod.
Pratio je srpsku vojsku kroz Albaniju, Solunski front i sa Moravskom divizijom umarširao u oslobođeni Beograd, novembra 1918. godine. Nakon što je ličnim iskustvom upoznao naš narod i njegove vođe, usudio se da to iskustvo prenese u knjizi koja je svojevrsna opomena i uputstvo našem narodu šta bi trebalo da menja, a šta da sačuva i unapredi.
Posebno slovo posvećeno je našoj tadašnjoj “inteligenciji” tj. političarima i ministrima.
Rajs je o njima mislio ovako:
Smatrao je da oni koji su sebe najviše isticali kao duhovne vođe naše nacije, nisu bili na čelu svog naroda dok je bio na bojištu, naoružani i spremni da se za taj narod žrtvuju. Ako ne bi mogli da izbegnu služenje vojnog roka, kopali bi i rukama i nogama da se sklone u inostranstvo, u neku fotelju kao navodni ambasadori i diplomate. I dok su tako lagodno živeli, njihovi vršnjaci ginuli bi po rovovima za oslobođenje otadžbine. Opravdavali su se time kako će njihova pamet biti potrebna našem narodu kad se rat završi, da obnove ono što je ratom uništeno.
Rđav izgovor, piše Rajs. Pravi narod zna da kukavice koje ništa nisu dale za svoju otadžbinu u vreme opasnosti, nemaju nikakva prava na nju kad opasnost prođe. Ovde najviše aludira na Pašićevog sina Radeta, kojem bi umesto policijskog dosijea više priličila spomen ploča sa bojnog polja.
Vaši političari kleče pred novcem – Što više novca ima neko, makar ga stekao i na najnečasniji način, to ga političari više cene i uvažavaju. Časnog čoveka smatraju glupakom, a cene prevrtljivce, lukave i lopove.
Rajs ističe da našom zemljom nisu vladali političari, već njihov kralj – novac!
Stranačka politika
Na vlast dolaze ljudi koji vrlo dobro znaju kakva se korist od stranačke politike može uzeti. Tako imamo političare koji, ne samo da tako zarađuju sebi za život, već se pohlepno bogate. Po izbijanju rata 1914, poslanici su odmah izglasali zakon po kom se oslobađaju dužnosti, umesto da daju primer narodu kako se žrtvuje za otadžbinu. Ovaj Švajcarac nazivao ih je parlamentom zabušanata.
Dok su se obični seljaci i vojnici mučili i ginuli po Albaniji (zajedno sa njima i Rajs) političari su, bezbedno udaljeni po inostranstvu, nastavili svoje međustranačke svađe, da su svi morali da trpe zbog njihovih spletki i kukavičluka. Nevolja i stradanje našeg naroda ničemu ih nisu naučili.
Najlakši način da se obogatite u Srbiji!
Najbolji način da postaneš bogat, jeste da budeš ministar! Čim se rat završio, eto političara iz inostranstva žurno grabeći vlast, kako bi ponovo upravljali. Ni na pamet im nije palo da bi u prve redove trebalo postaviti one koji su se žrtvovali za otadžbinu. Naprotiv, sa svih važnih položaja uklonili su sve veterane. Svih 50 ministara koje je upoznao Arčibald Rajs, sa retkim izuzecima, su se posle rata obogatili.
Stranačke veze – Na nesreću, političari su vam svemoćni, politika se meša u sve i svuda upravlja. Ako se ukaže neko važno mesto u vlasti, o kandidatima ne odlučuju njegove stručne i moralne kvalifikacije, već to u kojoj je partiji. Makar on bio i nanečasniji i najveća neznalica. Ključno pitanje je U kojoj si stranci?
Propast parlamentarizma – Naši se političari čvrsto drže parlamentarnog sistema, jer im on tako zastareo i truo, najbolje služi u lične svrhe. On je daleko od izvornog parlamentarizma, gde je svoje predstavnike birao narod, gde je poslanik zastupao volju svojih birača.
Ovako je još govorio Arčibald Rajs:
Jadni moji prijatelji, zar zaista mislite da je sadašnji parlament demokratski? Cilj većine parlamentaraca, da što više novca gurne u svoj džep i džep svojih funkcionera, nikako nije demokratski. Ovakvu našu skupštinu Rajs je nazvao skupštinom 300 nekih ludaka, skorojevića, mutivoda, sebičnjaka i podmićivača za koje je početak i kraj demokratije u njihovoj ličnosti.
Oholost političara – osobina koja se najčešće sreće kod ljudi na važnim funkcijama, koje im ni po kakvom pravu ne pripadaju. Kada stignu do željenih fotelja, postaju toliko oholi da je to skoro smešno. Smatraju da ne moraju da budu pristojni ni prema kome, osim prema onome ko ima novca.
Šta nam je savetovao?
Političari su najveći uzrok što nam je država u nimalo zadovoljavajućem stanju. Stari, poštovani i čestiti običaji se sve više gube i ustupaju mesto pobesnelom samoljublju, razuzdanom snobizmu i sve većem nemoralu. Krajnje je vreme da se tome stane u kraj i da se pomete to đubre koje najpre ponižava vaš narod da bi ga zatim i uništilo. Ne dozvolite više da vam političari smatraju vašu otadžbinu kravom oko koje se cenjkaju poput Cigana. Izbacite sve te profitere i interese države poverite najmudrijima, najpoštenijim i državi najodanijim ljudima vaše nacije!
Prepoznajete li u ovim rečima naše današnje vreme, te minule i sadašnje političare? Imate li utisak da su ovo reči čoveka iz budućnosti, čoveka 2016 godine, a ne 1928?
Jedno je sigurno, ovog čoveka moramo pamtiti i uvažavati kao narod, jer je više doprineo našem spasenju i oslobođenju kao “stranac”, nego goreopisani političari i “krem” tadašnjeg društva. Zavoleo je srpskog vojnika – seljaka i srpski narod, i do kraja života je ostao u Srbiji. Umro je 8. avgusta 1929. godine u Beogradu, sahranjen je na topčiderskom groblju dok je, po njegovoj želji, njegovo srce odneto u urni na Kajmakčalan i sahranjeno zajedno sa ostalim oslobodiocima Solunskog fronta.
