ЋИРИЛИЦА је српско писмо и део српског идентитета. Као народ, нажалост, нисмо свесни какво писмо имамо и колико би људи и нација у свету било поносно да има своје писмо као што ми Срби имамо ћирилицу. Ћирилице не смемо да се стидимо. Просто није ми јасно зашто се Бугари или Руси не стиде своје ћирилице. Погрешно је постављати ствари да ћирилица неком смета, каже за “Новости” Предраг Бјелошевић, председник Удружења књижевника Републике Српске.
Истиче да српском народу мора бити јасно да нико други неће штити ћирилицу, осим нас самих.
– Код нас Срба је потребно да бар 70 одсто српског народа пише ћирилицом. То би значило да је заштићена. Једна велика трагедија је да кад дођете на сајам књига, или у Београду или Бањалуци, видите да је више од 80 одсто наслова на латиници. То је наш пораз – истиче Бјелошевић.
Према његовим речима, уместо да штите и српски језик и ћирилицу, Срби све раде да се утопе у мору других писама, пре свега латинице.
– Српски језик и ћирилица као писмо налазе се на последњем месту у нашем друштву – истиче Бјелошевић.
Књижевник Ранко Павловић каже да ћирилицу на разне начине угрожавамо а што, како каже, доживљава као атаковање на властити идентитет.
– Погледамо ли књиге, часописе и новине објављиване на српским подручјима пре Другог светског рата, видећемо да преовлађује ћирилично писмо. Ако су у породичним архивима сачувана писма наших дедова и очева, видећемо да су писана ћирилицом. Сетимо се да су у пословним односима то поштовали и Аустроугари док су владали овим подручјем, па су, на пример, у Бечу имали ћириличне писаће машине да би се могли с поштовањем обраћати трговцима на подручју БиХ – истиче Павловић.
Додаје да насупрот томе, данас на подручју Федерације крај путева видимо црном бојом прецртане ћириличне називе места, над чим се згражава, као што би се згражавао кад би на подручју Српске видео прецртане називе исписане латиницом, другим равноправним писмом. О јеловницима у ресторанима, рекламирању производа и називима фирми да и не говори.
Наглашава да ћирилицу морамо одлучније штитити, а када се то каже, увек се поставља питање – како?
– Законска решења не треба занемарити, али присилом се увек постижу мањи резултати него смишљеним облицима мотивације грађана да више користе своје писмо. С развијањем свести о томе треба почети у вртићу, па наставити у основној, средњим, вишим и високим школским институцијама. Уџбеничку литературу и лектирске књиге ваља штампати ћириличним писмом. Имајући у виду да су код нас уставним решењима оба писма равноправна, ниједно се не сме гушити, али никакв грех неће бити ако се обезбеде извесне погодности онима који користе ћирилицу – поручује Павловић.
Извор: Новости
