Danas studenti širom zemlje slave svoj dan – Dan studenata. Iako se, na razne načine ovaj dan obeležava na svim fakultetima i studentskim domovima, mnogi studenti ne znaju zašto se baš 4. april obeležava kao Dan studenata Beogradskog Univerziteta.
Studenti Beogradskog Univerziteta, 4. aprila davne 1936. godine organizovali su velike demonstracije protiv jačanja fašizma u zemlji. Sem kao sećanje na organizovane demonstracije, ovaj dan je i sećanje na studenta prava, Žarka Marinovića, koji je na najsuroviji način ubijen u sukobu, koji su toga dana izbili širom Beograda. Evo nešto više o tom događaju…
Žarko Marinović još u 9. godini života ostao je siroče i tada je započela njegova bitka sa siromaštvom, u čemu mu je i prošao čitav život. Pored velike nedaće i nemaštine, Žarko je imao veliku želju da se iškoluje i završi Pravni fakultet. Još kao mladog gimnazijalca privukao ga je revolucionarni Omladinski pokret. Žarko je bio učesnik u nekoliko učeničkih štrajkova. Radio je na regrutovanju novih omladinaca i pisao je komunističke parole.
Nakon završetka Gimnazije u Cetinju, uz pomoć prijatelja i Fonda za siromašne, Žarko uspeva da upiše Pravni fakultet u Beogradu. Odmah po dolasku na fakultet, povezao se sa revolucionarnim omladincima i biva primljen u Komunističku partiju. Tokom tridesetih godina odnosi između Revolucionarsnog studentskog pokreta na Beogradskom univerzitetu i vlasti postajao je sve zategnutiji. Komunisti su organizovali štrajkove, lepili su plakate i demonstrirali.
Sa druge strane, vlast je odgovorila organizovanjem “Organizacije jugoslovenskih nacionalista“ (ORJUNA), zabranom protesta i na kraju pokušajem da uvede Univerzitetsku policiju. Ovom predlogu, koji bi faktički ukinuo autonomiju Univerziteta, oštro su se usprotivili studenti, ali i mnogi profesori. Tako je 3. aprila 1936. godine otpočeo generalni štrajk studenata u Beogradu kojima su se ubrzo pridružile i kolege iz Zagreba, Ljubljane, Skoplja i Subotice. Već 4. aprila došlo je do velikih sukoba kada su policija i nacionalistički opredeljeni studenti pokušali da zauzmu zgrade fakulteta. Tada je ispred zgrade Patološkog instituta Medicinskog fakulteta ubijen Žarko Marinović.
Kasnija svedočenja očevidaca dočarala su šta se dogodilo tog tragičnog dana…
Žarko se nalazio u grupi studenata ispred zgrade fakulteta kada je jedan drugi student prava i član profašističke “Organizacije nacionalnih studenata“ Slobodan Nedeljković nasrnuo nožem na studenta prava Jovana Šćepanovića. Žarko je pritrčao da odbrani druga, ali ga je Nedeljković tada ubio nožem u leđa.
Vest o pogibiji Žarka Marinovića ođeknula je širom zemlje. Vlasti su pokušale da događaj brzo zataškaju, pa je Žarko već sutradan, rano ujutru, sahranjen na Novom groblju. Međutim, bez obzira na brzinu i tajnovitost, na groblje je tog jutra 5. aprila došlo nekoliko hiljada studenata, a došlo je i do sukoba sa policijom koja je pokušala da zaustavi kolonu studenata koja je išla današnjom Ruzveltovom ulicom. Uprkos svim merama vlasti, studenti su čitavog dana obilazili Žarkov grob i polagali cveće.
I tako je Žarko Marinović, siromašni student iz Crne Gore, ušao u istoriju…
Njegova smrt dala je novu snagu njegovim kolegama koji su nastavili borbu. Protest u kojme je Žarko izgubio život danas je poznat pod imenom Aprilski štrajk i u njemu su se studenti izborili za povlačenje odluke o uvođenju policije na Univerzitet i smenu rektora Vladimira Ćorovića.
Suđenje za Žarkovo ubistvo održano je juna 1936. godine i na njemu je Slobodan Nedeljković proglašen krivim i osuđen na pet godina zatvora.
Dan svih studenata Beograda
U periodu do početka Drugog svetskog rata, studenti Beogradskog univerziteta su svake godine, uprkos zabrani, obeležavali 4. april – dan Žarkove smrti. Nakon 1945. i promene vlasti, 1954. odlučeno je da se 4. april obeležava kao Dan studenata Beogradskog univerziteta.
Skoro tri decenije kasnije, 1972. godine, ostaci Žarka Marinovića su preneti u Aleju zaslužnih građana na Novom groblju i gde se i danas nalaze.
Opanak/Dnevno
