На Чемернику више нема стада оваца, ни крда говеда, ни коња. Нема људи. Села готово опустела, школе у њима су угашене, замро је живот…
Чемерник, планина у југоисточној Србији, на десној страни Јужне Мораве, која се простире према Грделичкој клисури, средње је висине. Њен највиши врх – Велики Чемерник висок је 1.638 m.
Поред Великог Чемерника, врхови Чемерника су и: Кула (1.622 m), Мали Чемерник (1.596 m), Острозуб (1.546 m) и Павлова грамада (1.469 m). Чемерник је добио име по отровној биљци чемерици која расте на овој планини у изобиљу. Чемерник се помиње по томе што је њиме прошао турски султан Муса, Бајазитов син, 1412. године, у походу на Ново Брдо. И данас је у народу познат Мусин пут.
Први пут се помиње у биографији деспота Стефана Лазаревића од Константина Филозофа 1431. године. Ту се наводи како је свирепи султан Муса служећи се тактиком изненађења, на сам Бајрам, по јануарској цичи, у војничком походу од Софије до Врања и Новог Брда у напорном маршу прешао преко “планине глагољемаја Чемерник”.
Још једна лгенда о називу ове планине везује се и за сам Косовски бој. Наиме, војвода Дејан, на позив кнеза Лазара, скупио је војску и застао у Вилином лугу. Од дугог путовања војници су, омамљени мирисима траве, заспали и закаснили на Косовску битку. Војвода Дејан је заплакао проклињући миришљаву траву: “Ех, црна и чемерна траво, вечито црна и чемерна била, ти нас опи и успава те за бој задоцнисмо и изгубисмо царство”. Од тада се Вилин луг зове Црна Трава, а планина Чемерник.
Чемерник је једна од четири планине које окружују Власинско језеро, поред Плане, Грамаде и Варденика. Власинско језеро је акумулационо језеро познато по веома лепој флори која га окружује и по тресетним плутајућим острвима која су насељена врбама и брезама, дрвећем које је специфично за власински крај. Језеро је богато и рибом, укључујући гргеча, клена, сома, шарана, белог амура и пастрмку. Захваљујући буковим шумама којима је обрастао, Чемерник је богат водама. Велики извори су: Бела вода, Игњатова чесма, Попов кладенац, Кијевска чесма, Павлов извор, Хајдучки кладанац, Николин кладанац, као и великим бројем извора. Ту је и изданак лековите воде – Орловац, чија вода после пет-шест метара тока понире. Потоци, речице и реке теку у разним правцима и углавном се уливају у Власину и Јужну Мораву.
На планини Чемерник огромно је пространство нетакнуте природе. Идеално је станиште европског јелена и дивље свиње, као и друге ситније дивљачи. Ту је и лековито биље, а шуме су посебно богатство Чемерника. Обрастао је буквом, смрчом и јелом. На југозападним огранцима ове планине већ тридесетак година нагло је почела да се засева бреза, које до тада ту није било. Како се земља више не обрађује, читави атари села Млачишта, Бајинца, Рупља, Црвеног Брега, Мачкатице, Троскача, Павличана и Банковца претворени су у густе брезове настане. Њоме су зарасли некадашњи путеви, њиве и ливаде и изглед краја се сасвим изменио. Последњих двадесет година Чемерник је поприште непланске сече буковог дрвета. Столетне шуме Вирчина, Качара, Валмишта, Тврдог Брега, Острозуба и Чобанца су толико проређене да су због тога почели да пресушују и велики извори. Некада најјачи изданак воде у овом делу Чемерника, Хајдучки кладанац у Качару, одакле настаје Предејанска река, је пресушио.
Чемерник је познат по пространим настанима боровнице, зеленичја, маљаве брезе, гороцвета, росуље, клеке, јагорчевине, вргања, лисичарке, млечнице, хајдучке траве, петловог крста, кантариона… Чемерник је богат и рудом гвожђа, која се опала још од турског периода. Пред Други светски рат, 1938. године, у Црвеном Брегу Ђорђе Вајферт је отворио рудник гвоздене руде који је радио све до рата 1941. године, када је заувек затворен. Путна мрежа преко Чемерника данас је у лошем стању. Ни пут од стратешке важности Црна Трава – Рупље – Предејане није до краја асфалтиран, док су остале путеве: Вирчине – Млачишке Механе – Валмиште – Чемерник – Власина и Власотинце – Бистрица – Павлова гремада – Чемерник – Власина, као и Мачкатица – Чемерник, углавном уништили камиони превозећи буково дрво.
Највиша насеља на Чемернику (Прочоловци, Јовановци, Бајинци, Млачиште, Острозуб, Добро Поље, Бистрица, Рупље, Боровик, Мачкатица, Троскач и власинске махале) последњих тридесетак година су готово опустела, школе у њима су угашене, замро је живот. Власинска и црнотравска села су се испразнила, људи су се одселили. На Чемернику више нема стада оваца, ни крда говеда, ни коња. Нема људи. Путеви су урасли. Села у нижим пределима Грделичке клисуре и доњег тока реке Власине још се популационо држе.
