Najbolji svetski teniser Novak Đoković rekao je da uživa u tome što nosi pritisak favorita na svakom turniru.
“Prolazim kroz najlepše godine karijere i zahvaljujući tome stalno osećam da sam favorit i da je na meni pritisak. Ipak, naučio sam da živim sa tim, privilegija je biti u takvoj situaciji jer je to nagrada za sav trud koji sam uložio. Cenim taj pritisak“, rekao je Đoković, koji uskoro puni 29 godina.
Na pitanje da li se nekada oseća kao robot, mašina ili superheroj, Novak je odgovorio:
“Oh, ne, ništa od toga, volim da provodim vreme u prirodi. Volim da gradim stvari od temelja, da isprobavam nove ideje i da postavljam neke temelje, nešto što će ostati iza mene… Nikada nisam bio “jak” sa kompjuterima, tehnologijom, više volim da sam u realnom životu. Nema tajne moje hladnokrvnosti, to je rezultat dugog procesa sazrevanja i kao čoveka i kao igrača. To je došlo sa iskustvom igranja mečeva na visokom nivou – želja za pobedom i postizanjem ciljeva omogućuje mi da pronalazim nove motive i inspiraciju“.
Na molbu da uporedi tenis sa sportovima poput šaha ili boksa, kao i sa npr. pozorišnom predstavom, Đoković je rekao:
“Odlično pitanje, u tenisu možda ima sve tri stvari. To je intenzivna bitka, ali bez kontakta, moraš da pobediš protivnika tehnički i strateški, a možda je malo i kao komedija jer moraš da vodiš računa o govoru tela. Moraš da pokušaš da razumeš slabosti protivnika, a da pri tom ne otkriješ svoje. Istovremeno je to i unutrašnja borba, pronalaženje mira“.
Na pitanje koliko mu znači što je “simbol nove Srbije“, kako je formulisao novinar, Novak je odgovorio:
“Čast mi je i privilegija da predstavljam svoju zemlju gde god da budem – teniser može da bude primer deci u Srbiji, ali i bilo gde drugo. Moja zemlja prošla je kroz mnoge teškoće u poslednje tri decenije i zaista cenim tu ulogu koju sport omogućuje, da se zemlja predstavlja na drugačiji način. Kroz sport mogu da pokažem karakter i snagu Srba, snagu koja nam je omogućila da prebrodimo teške periode rata i sankcija. Ponosan sam što sam Srbin i ponosan sam na to što me zemljaci vide kao uzora svojoj deci, trudim se da uvek imam to na umu jer to nosi i veliku odgovornost. Pokušavam da budem svestan da ono što radim na terenu i van njega ima uticaj“.