Jabuka “Budimka” ili kako je još zovu “Đula”, se gajila na području Starog Vlaha mnogo pre nego što je stanovništvo tog područja počelo da ima dodir sa Ugarskom (grad Budim).
Smatra se da ime potiče od stare župe Budima, Donjih Vasojevića, gde je Sveti Sava osnovao jednu od dvanaest episkopija („U Budimu Hram Sv. Georgija“ – danas manastir Đurđevi stupovi), gde su na manastriskim imanjima gajene odabrane voćke i odatle razmnožavane dalje.
Kaluđeri iz manastria Studenice, Pridvorice, Kovilja, Arilja itd. izvesno su ovu jabuku doneli iz susednog Budima i razmnožili je prvo na manastrskim imanjima, a posle i po celom kraju.
Stara odomaćena sorta, pretpostavlja se da je doneta sa istoka. Stablo je bujno, dugovečno, retke, uskopiramidalne krune. Plod je srednje krupan, loptastokolačastog oblika, često asimetričan, zelenkasto-žute boje pokožice, sa sunčane strane prekrivene bledim runenilom. Meso je beličasto, čvrsto, nedovoljno sočno, slatko do blago nakiselo.
Sazreva polovinom oktobra. Plodovi se mogu čuvati do kraja maja. Srednje je otporna prema prouzrokovaču pepelnice (Podosphaera leucotricha) i čađave krastavosti (Venturia inaequalis).
Najveći broj varijeteta i klonova Budimke pronađen je upravo u ariljskom području.
Jedan od najboljih klonova ove sorte pronađen je u selu Mirosaljci. Odlikuje se veoma vitalnim, umereno bujnim stablima, otvorenije krošnje. Izuzetno je visoke rodnosti.
Najbolje joj odgovaraju brdskoplaninska područja, plodna, laka i umereno vlažna zemljišta. Dobro oprašuje druge sorte, a nju dobro oprašuju jonatan, ružičasti i zlatni delišes.
U našem narodu je još zovu i kolačara, jer je domaćice najčešće koriste za pravljenje raznih pita i drugih poslastica.
Prema mišljenju mnogih voćara i stručnjaka za tu oblast, jabuka budimka je zbog svog genetskog sastava, koji odgovara proizvodnji bez primene agro i pomotehnike, kraljica među tom vrstom voća. U Srbiji budimke ima uglavnom sporadično u seoskim domaćinstvima.
Budimka se nekada sadila na mestima gde je drugo voće teško opstajalo, pa je danas zastupljena najviše u zapadnoj Srbiji. Ova autohtona vrsta danas je najviše zastupljena u oblasti Dragačeva i u opštini Arilje.
Izvor: Srbiju volimo
