Brana Crnčević bio je srpski pisac, novinar i političar, u našem narodu omiljen kao tvorac aforizama.
Rođen je u Kovačici, u Banatu 1933. godine. Kako je sam navodio, prvi novac je zaradio sa svega 9 godina prodajući karamele ispred hotela Moskva u Beogradu. Studirao je Filozofski fakultet, a prvo zaposlenje bilo mu je u fabrici piva u Novom Sadu. Zahvaljujući ovom periodu prozvali su ga BIP: burek i pivo. Branislav BIP postaće jedan od pseudonima koje će rado koristiti.
Tokom svoje dugogodišnje karijere radio je kao novinar, urednik i kolumnista u mnogim listovima: Jež, Duga, NIN, Politika i Pečat. Objavio je tridesetak zbirki aforizama i pesama, knjiga za decu, romana i drama. Dobitnik je brojnih priznanja od kojih i nagrade Zlatni beočug za životno delo i Ordena Njegoša prvog reda. Kulturni centar u Rumi nazvan je njegovim imenom.
Posle prve zbirke aforizama “Piši kao što ćutiš” proglasili su ga satiričarem, kako je sam govorio “U trenucima kada je sramota bilo biti satiričar… Onom ko bude proglašen za satiričara odmah se stavljaju u ruke mač od kartona i praporci. Bavim se istinom, a ona ponekad zaliči na satiru.”
U aforizmima koji su ga proslavili bavio se uglavnom karakterom Srba i pitanjima države. Poznate su njegove misli prema kojima „Srbima niko osim Srba ne može nauditi“ i „Niko kao Srbin Srbinu ne može smestiti tako“. Voleo je, priča se, da napiše pričicu ili humoresku ali nije mogao da dočeka objavljivanje. Krenuo bi od kafane, do kafane i usput poznanicima, a i svima koji su želeli da slušaju, još sa vrata čitao svoje umotvorine. O njegovim dosetkama brujao bi ceo grad, uveliko pre njihovog zvaničnog objavljivanja.
Zbog svojih viceva bio je primoran da odsluži i zatvorsku kaznu od mesec dana u Padinskoj Skeli. Čak ni tamo, nije se uzdržavao od šala kojima je zabavljao sve prisutne, pa čak i zatvorske čuvare. Prosto, nije bilo onih koji su njegovom umeću mogli odoleti…
Napustio nas je 14. aprila 2011. godine a sahranjen je na Novom groblju u Aleji zaslužnih građana.
Ovo su neki od njegovih najpoznatijih aforizama:
– Pesnik je odgovoran samo za ono što nije rekao.
– Čuo sam da će sutra biti bolje, a ja baš sutra neću biti ovde.
– Otkako sam sebe uhvatio u laži, ne verujem više nikome.
– Životinje su najopasnije kad se u njima probudi čovek.
– Slobodan čovek misli šta hoće, a jede šta ima.
