Брана Црнчевић био је српски писац, новинар и политичар, у нашем народу омиљен као творац афоризама.
Рођен је у Ковачици, у Банату 1933. године. Како је сам наводио, први новац је зарадио са свега 9 година продајући карамеле испред хотела Москва у Београду. Студирао је Филозофски факултет, а прво запослење било му је у фабрици пива у Новом Саду. Захваљујући овом периоду прозвали су га БИП: бурек и пиво. Бранислав БИП постаће један од псеудонима које ће радо користити.
Током своје дугогодишње каријере радио је као новинар, уредник и колумниста у многим листовима: Јеж, Дуга, НИН, Политика и Печат. Објавио је тридесетак збирки афоризама и песама, књига за децу, романа и драма. Добитник је бројних признања од којих и награде Златни беочуг за животно дело и Ордена Његоша првог реда. Културни центар у Руми назван је његовим именом.
После прве збирке афоризама “Пиши као што ћутиш” прогласили су га сатиричарем, како је сам говорио “У тренуцима када је срамота било бити сатиричар… Оном ко буде проглашен за сатиричара одмах се стављају у руке мач од картона и прапорци. Бавим се истином, а она понекад заличи на сатиру.”
У афоризмима који су га прославили бавио се углавном карактером Срба и питањима државе. Познате су његове мисли према којима „Србима нико осим Срба не може наудити“ и „Нико као Србин Србину не може сместити тако“. Волео је, прича се, да напише причицу или хумореску али није могао да дочека објављивање. Кренуо би од кафане, до кафане и успут познаницима, а и свима који су желели да слушају, још са врата читао своје умотворине. О његовим досеткама брујао би цео град, увелико пре њиховог званичног објављивања.
Због својих вицева био је приморан да одслужи и затворску казну од месец дана у Падинској Скели. Чак ни тамо, није се уздржавао од шала којима је забављао све присутне, па чак и затворске чуваре. Просто, није било оних који су његовом умећу могли одолети…
Напустио нас је 14. априла 2011. године а сахрањен је на Новом гробљу у Алеји заслужних грађана.
Ово су неки од његових најпознатијих афоризама:
– Песник је одговоран само за оно што није рекао.
– Чуо сам да ће сутра бити боље, а ја баш сутра нећу бити овде.
– Откако сам себе ухватио у лажи, не верујем више никоме.
– Животиње су најопасније кад се у њима пробуди човек.
– Слободан човек мисли шта хоће, а једе шта има.
