Svaki par treba da pročita: 5 poruka monaha sa Hilandara za srećan i uspešan hrišćanski brak

Sklapanje braka predstavlja sveti čin, te samim tim nosi sa sobom veliku odgovornost.
Monasi sa Hilandara daju 5 saveta kako da održite brak!1. Brak je najstarija ustanova božanskog prava
Bog je stvorio prve ljude, Adama i Evu, blagoslovivši ih: Rađajte se i množite se, i napunite zemlju i vladajte njom (1 knj. Mojs. 1, 28).
2. Brak je postao pre države i pre Crkve
Na zdravom braku počiva i zdrava država. Crkva dobija dobre svoje članove uglavnom iz čestite i pobožne porodice.
3. Porodica je prvi vid Crkve
Ona je “mala crkva” po rečima svetog Jovana Zlatoustog. U prvim vekovima hrišćanstva, kada crkve nisu smele da se grade i kada su hrišćani proganjani, porodica je ta koja je zamenjivala crkvu. Na takvu porodičnu crkvu misli apostol Pavle kad kaže: “pozdravite i domaću crkvu njihovu” (Rimlj. 16, 4), ili kad poručuje: “Pozdravite braću u Laodikiji, i Nimfona i domaću crkvu njegovu” (Kološ. 4, 15), ili kad obaveštava: “Pozdravljaju vas mnogo u Gospodu Akila i Priskila sa domaćom svojom crkvom” (1 Kor. 16, 19).
4. Porodica je istovremeno i “mala država”
U prvom braku, preko Adama i Eve, uspostavlja se prva zemaljska vlast kao preteča svake državne vlasti. Bog odredi Evi ovako: “volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvojega, i on će ti biti gospodar” (1 knj. Mojs. 3, 16).
5. Pojavom hrišćanstva sveta tajna braka je do tančina rasvetljena
Hristos uči da muž i žena sklapanjem braka “nisu više dvoje, nego jedno telo” ( Mat. 19, 6, Mar. 10, 8). Svetost i uzvišenost braka kroz čistu ljubav između supružnika tako je značajna da je sa tom ljubavlju upoređena ljubav Hrista prema Crkvi. Apostol Pavle poručuje: “Muževi, volite svoje žene kao što i Hristos zavole Crkvu i sebe predade za nju” (Efes. 5, 21-25). Dalje se isti apostol nadovezuje na Hristove reči i kaže: “Toga radi ostaviće čovek oca svojega i mater i prilepiće se se ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo. Tajna je ovo velika, a ja govorim o Hristu i o Crkvi. Tako i vi, svaki da voli onako svoju ženu kao i sebe samoga; a žena da se boji svojega muža” (Efes. 5, 31-33).
Ovaj strah koji treba da oseća žena prema mužu nije strah koji ponižava i ubija, već strah koji život znači – strah Božji. Taj strah Božji treba da ima i muž prema ženi, u smislu uzajamnog poštovanja i čestitosti.
Osmišljen i osvećen brak obavezuje muža i ženu da u svojoj kući umnožavaju strah Gospodnji koji radost znači. Svako odsustvo blagoslova u kući propraćeno je netrpeljivošću i svađom koja lako prerasta u mržnju. Od vas mladenaca – sutrašnjih roditelja zavisi hoće li vaša deca pripadati Crkvi i u njoj naučiti više o svojim korenima, o slavnoj prošlosti bogoljubivog srpskog naroda. Svoj blagoslov, ljubav i slogu prenesite i na svoju decu, jer je to amanet koji je Sveti Sava ostavio svome rodu. On je srpskoj porodici posvećivao veliku brigu, svestan da na verujućoj, jakoj i zdravoj porodici počiva ne samo razvijen crkveni život, nego i uređena i snažna država.
Oslanjajući se upravo na čvrstu pobožnost i crkvenost srpske porodice, Sveti
Sava je uspeo da osnuje samostalnu Srpsku crkvu, a Državu da ovenča kraljevstvom. To su ona vremena kada je svaki Srbin svoj legitimitet potvrđivao krštenjem dece, slavljenjem krsne slave i upražnjavanjem pravoslavnih običaja koji oplemenjavaju duše i zbližavaju ljude.