Божић је најрадоснији хришћански празник којим се слави рођење Исуса Христа. То је празник рођења новог живота, деце и родитељства и као такав обележава се најлепшим верским обичајима.
Разноразне варијације у обичајима углавном су узроковане поднебљем, али основни елементи прославе Божића присутни су свуда – уношење Бадњака у кућу и његово паљење, Бадње вече, чесница, положајник.
Сама суштина празника свуда је иста – слави се Христово рођење, али се и негују породични односи, с обзиром да је традиција да тог дана ближњи буду на окупу.
Бадњи дан, вече и недеља
Православни хришћани овај празник славе 7. јануара, а дан пред Божић слави се Бадњи дан. То је последњи у Бадњој недељи када се устаје рано, пре зоре, и тада деда и унук, најмлађи и најстарији мушкарац из куће иду у шуму по бадњак. Одмах по устајању у кући се ложи ватра и приставља се печеница, а жене припремају колаче, торте и Божићну трпезу.
Бадњак
Пре зоре мушкарци из куће иду у шуму да посеку бадњак. Обично се бира цер, који домаћин, окренут ка истоку сече са три снажна ударца. Приликом одсецања изговара се молитва за здравље и срећу породице. Иверак који отпадне при првом ударцу се покупи и чува.
Он се ставља у карлицу што помаже да се у њој скупља кајмак дебео као ивер, или, ако се стави на кошнице онда нико неће моћи пчелама да науди. Некада се први ивер потапа у воду коју оболели пију ради оздрављења, док се негде ставља под квасац са жељом да у кући све расте као квасац.
Један део ивера се чува у кући и верује се да целој породици доноси мир и благостање. Бадњак се ка кући носи на десном рамену, а када се донесе усправи се поред улазних врата и ту стоји до увече када га домаћин уноси у кућу.
Чесница
Чесница је погача која се прави од брашна воде и масти, без квасца. Најчешће је меси најстарија укућанка првог дана Божића, пре изласка сунца. Затим се окреће поливајући се вином и ломи се на онолико делова колико има укућана. У тесто за чесницу се убаци новчић и део иверка са Бадњака, па онај кога западну приликом ломљења ће, према веровању, имати новца, здравља и среће током целе године.
Печеница
Заједно са бадњаком, домаћин и његови синови уносе у кућу и печеницу и сламу. Мушкарци који носе печеницу на ражњу, уз речи “Добро вече, срећно Бадње вече” ступају десном ногом преко прага, а у кући их дочекује домаћица која посипа са зоби домаћина и печеницу изговарајући речи “Добро вече! Честити ви и ваша печеница”.
У српском народу печеница је најчешће младо прасе, док у неким крајевима то може бити и младо јагње и назива се веселица. На Бадње вече се уноси у кућу и наслања на источни зид где остаје до Божића када се служи на Божићну трпезу. На празничној трпези се не сме наћи перната живина јер она симболише назадовање и растурање куће зато што кљуца и баца земљу иза себе.
Положајник
Положајник је особа која прва улази у кућу на Божић. Ступа десном ногом преко прага, поздравља укућане речима “Христос се роди”, на шта му они одговарају “Ваистину се роди”. Затим положајник прилази ватри и гранчицом са бадњака је џара говорећи “Kолико варница толико парица, колико варница толико среће и весеља” и даље набрајајући све оно што мисли да би ваљало да се у домаћиновој кући умножи.
Kако се честита Божић
На Божић се људи поздрављају речима: “Христос се роди!” и отпоздрављају са: “Ваистину се роди!”. Уколико се шаље честитка на њој треба да пише: “Мир Божји, Христос се роди”.
