Poklade su narodni praznik čiji su koreni paganski i vezani za obeležavanje kulta Sunca. Kao i krsna slava, odn. slavljenje zaštitnika ognjišta, prihvaćene su u hrišćanskoj tradiciji.
Tako se danas poklade uglavnom vezuju za početak hrišćanskog obeležavanja nekog posta u toku godine. Božićne poklade spadaju uoči početka Božićnog posta. Praznuju se na dan Svetog apostola Filipa 27. novembra.
Evo kako se proslavljaju i šta morate uraditi na dan poklada:
Poklade su dan za praštanje i veselje, pa je poželjno pomiriti se sa svima sa kojima smo se posvađali, kako bi post započeli „očišćeni“. Takođe ih karakterišu maskirane povorke, najčešće mladića, koji prolaze ulicama, pevaju, zvone i prave buku kako bi odagnali zle sile. Maskirane povorke tzv. mačkare seljani daruju mesom, slaninom, kolačima… Pale se velike obredne vatre “olalije” koje se ritualno preskaču ili se oko njih igra kolo, u inat zlu.
Postoje i razne vrste verovanja vezanih za dan Božićnih poklada:
Ljudi u nekim krajevima Srbije veruju da se na ovaj praznik veštice i ostali demoni posebno raspomame i okupljaju o pokladnoj večeri oko kuće. Zato posle večere zavezuju verige u kući, kore od pojedinih jaja bacaju u vatru, tabane trljaju belim lukom, a deci pred spavanje oblače prevrnute pidžame i majice. Dok to rade izgovaraju sledeće reči: “Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac.”
Kao i drugi narodni praznici i poklade se ispraćaju bogatom gozbom i od 28. novembra počinje Božićni post koje se završava na Božićno jutro.
Poklade se kod Srba praznuju još i uoči Velikog Uskršnjeg posta (Bele poklade) i Petrovdanskog (Petrovske poklade).
Opanak
