Трновит животни пут пун искушења Бора Нишића научио је хуманости. Некадашњи заробљеник, који је мало мање од пет година провео у бањалучком затвору, данас је велики хуманитарац који својим покретним грилом “Бела лађа! храни многе који немају довољно новца да себи обезбеде ручак.
– Био сам млад и наиван, везивао се за погрешне људе – прича Боро. – Провести четири године и осам месеци са оне стране браве превише је, али сам зато имао сасвим довољно времена да о свему размислим, да увидим грешке и одбацим од себе све оно што не ваља. Много сам књига прочитао за то време и донео непромењиву одлуку. Напустио сам безбожни живот и вратио се међу људе.
Боро је одлучио да лоше друштво и пороке замени добрим људима и свакодневним животним радостима. Покренуо је споствени посао у Градишки. Међутим, већ првих дана од покретања свог покретног грила, Боро се нашао у искушењу. Суочио се са великим бројем људи који немају новца, а гладни су.
– Приметио сам да људи дођу и питају колико коштају ћевапи, па се стидљиво окрену – каже Боро. – А ја их вратим и понудим им топло јело. Тако је то трајало неколико дана, а онда сам одлучио да одштампам својеврсну поруку да нико не треба да буде гладан. Бог ми је, док сам био на странпутици, показао прави пут, и схватио сам да морам да реагујем.
Овај хумани угоститељ објашњава да, осим људи који дођу да нешто поједу а немају новца, постоје и добри људи који оставе бакшиш.
– Знају да ће на тај начин и они помоћи гладнима – прича Боро, глава четворочлане породице.
У свом доброчинству Боро је отишао и корак даље. Седам година млађег Алдина Каурина из Босанске Крупе нахранио је, сместио у властиту кућу, обукао у пристојну гардеробу и запослио. Алдин је ишао од немила до недрага, радио за дневницу, често био и преварен… Пут среће навео га је баш у Градишку. Дошао је до “Бијеле лађе” и упознао Бору.
– Када сам упознао Алдина, запрепастила ме је његова животна прича. Несавесни родитељи одбацили су га још као бебу, а потом се сналазио по домовима. Дошао је случајно код мене. Изнајмио сам му једну собицу, дао нешто гардеробе и нашао му посао у једном приватном предузећу – каже Боро.
Алдин, који је тада био у безнађу, каже да се осећа нестварно и пресрећно и да још не може да верује да су га окружили племенити људи добре воље.
Боро чврсто верује да ће Алдин успети у животу и у шали каже како ће му ускоро наћи и жену, како би био комплетан човек.
Извор: Новости
