Bojenje jaja vezano za Vaskrs prvi put se spominje u 12. veku, a u Srbiji tek u 16. veku.
Brojna predanja vezana su za ovaj običaj.
Jedno od njih govori o stražarima koji su čuvali Hristov grob i tu jeli pečenu kokošku. Jedan od stražara stalnio je bio u strahu da bi Hrist mogao da oživi, zbog čega su ga drugi stalno ismevali.
U jednom trenutku su mu rekli da će se to dogoditi kada pečena kokoška koju su jeli poleti i snese crveno jaje. Tog trenutka, to se i desilo, a Hrist se uzdigao i poleteo ka nebu.
Po drugoj priči, bojenje jaja se vezuje za legendu o Mariji Magdaleni. Ona je došla u Rim da propoveda Hristovo Jevanđeljenje i stigla je i do cara Tiberija kome je na poklon donela korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo, kao kad bi bela jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla: „Hristos Vaskrse”, a sva jaja u korpi postala su crvena.
Postoje i legende koje čin bojenja jaja vezuju za događaje pre Hristovog vaskrsenja. Jedna stara priča kaže da je ispod krsta na Golgoti, na kojem je razapet Hrist, bilo grličino gnezdo. Krv je poprskala jaja u gnezdu i obojila ih crvenom bojom, pa od tada hrišćani obeležavaju dan Hristovog stradanja bojenjem crvenih jaja.
U nekim delovima Šumadije, stari pričaju priču o ženama koje su bojenjem jaja spasle Isusu život od vojnika koji su ga jurili. One su videle Hrista kako beži pa su, da bi omele gonioce, brzo ofarbale i išarale jaja. Vojnici su zastali u čudu jer nikada ranije nisu videli takav običaj, a Isus je pobegao. Bog ih je tada blagoslovio, pa se jaja od tog dana farbaju.
Simbolika svih ovih priča, koliko god bile različite ostaje ista. Na Veliki petak jaja se boje kao spomen na nevino prolivenu krv i vaskrsenje Hristovo.
