Некада се по причању старих Мионичана давала капара пред просидбу. Тако је једна девојка избегла удају за младића којег није волела.
Прича каже да су родитељи хтели да удају своју ћерку за једног комшију, а она је свим срцем волела другог младића. Да не би отворено одбила непожељног младожењу дала му је капару, што би се данас рекло у жаргону „сигурица“, у виду своје одеће коју је умотала у пешкир.
Лукаво девојче затражи обећање од младића да њени родитељи то никако не смеју сазнати, иначе ништа од свадбе. Заљубљени младић није издржао већ je исто вече са родитељима отишао у просидбу лукаве девојке.
Под изговором да не држи дату реч, девојка је уз добар аргумент одбила удају за тог младића. То је било у октобру, а већ у фебруару се удала за свог вољеног делију.
Ивана Ђурић, дипл. етнолог и антрополог