Према речима познаваоца, у Шумадији постоје идеални услови за гајење лешника- одговарајућу климу, терен и земљиште. Међутим, и поред тога, Србија је приморана да троши огроман новац, око 9 милиона долара, за увоз лешника из Турске, јер код нас нема довољно засађених површина под овом културом.
За хектар под леском потребно је у просеку од 5.000 до 8.000 евра улагања. У ту суму урачуната је набавка садница, копање бунара, тамо где га нема, и наводњавање парцеле.
Један од искуснијих произвођача, Радослав Ћатић из Маслошева, каже да су све што је Србија садила у последњи десетак-петнаестак година биле водеће сорте:
– Претпостављам из ранијих искуства и потражње кондиторског лешника да ће откупљивачи тражити да се сади пијемонтски лешник, затим и истарски дуги и округли. Међутим, поред ових, морате да имате и пропратне сорте због опрашивања. Моје искуство је да се не иде на стабло да не би одузимали време, пише Курир.
Пеђа Церовић, генерални директор компаније „Агрисер“, тврди да су потребе за лешником велике и да не постоји могућност засићења тржишта:
– Након пет година он долази у први комерцијални род, који може да се пласира, а од седме до девете године улази у пуни род. Тако да је то један дугорочни пројекат и дугорочна активност, јер је просечан период експлоатације лешника око 40 година.
