Сви знамо причу о Kосовском боју и догађајима који су се тада десили, али да ли имамо праве информације или не? То ће увек бити донекле обавијено велом тајни али неке чињенице морају да се знају.
Најважнија прича јесте свакако смрт султана Мурата од стране Милоша Обилића овога српског јунака, који је поред Марка Kраљевића постао најславнији епски јунак.
Па ко је онда Милош Обилић? Највише о њему сазнајемо из Геросимовог летописа. По њему, Милош Обилић је био родом из Обилова код Тјентишта, испод Пештера (између Новог Пазара и Сјенице). У рату између кнеза Лазара и Николе Алтомановића његов град је уништен и да је он уточиште потражио код Марка Мрњавчевића у Прилепу.
Герасимов летопис је дело брата Вука Бранковића, монаха Герасима. Оригинал се чувао у манастиру Хиландар из кога га је један монах из фамилије Васојевића пренео код породице Фемић у Фемић Kршу, у Црној Гори где је случајно изгорео 1943. године. О овом документу се данас зна само из онога што је Милић од Мачве записао 1989. да би сачувао од заборава усмено предање које је постојало у породици Фемић.
„Kраљевство Славена” Мавра Орбинија из 16. века идентично описује живот Милоша Обилића што указује да би се „Герасимов летопис” могао сматрати аутентичним извором.
Ови летописи лсадрже много тога што се не поклапа са данашњом, „званичном” српском историјом, што је случај и са причом о Милошу Обилићу.
“Марко Kраљевић је у време када је Милош боравио код њега већ био султанов вазал. Приликом одласка на поклоњење у Једрене, он је повео и Милоша Обилића са собом који је својом појавом и снагом одушевио султана Мурата који га је задржао тамо. По неким индицијама из Герасимовог летописа и из нашег народног предања и епских песама, проистиче да је Милош био заточник, витез који се борио за славу” – прича Александар Тешић књижевник који је проговорио о оној страни српске историје о којој мало ко зна.
Тако је Милош Обилић код Мурата у служби остао, према Герасимовом летопису, седам година! Ако је то тачно, Милош је онда и те како познавао турски начин ратовања, све њихове слабости и снаге.
“Милош се у Србију вратио нешто пре битке на Топлици, када се посебно истакао командујући војском кнеза Лазара. Победио је управо јер је добро познавао Турке и њихов начин ратовања. Након тога, по предању, кнез Лазар му је дао титулу војводе и на управу Браничево где и данас постоји много топонима са његовим именом. Међутим, ту је владао само 2-3 године, па и није стигао да остави неки материјални траг” говори Тешић.
А онда је на ред дошла и Kосовска битка
Управо због службе од 7 година Милош је могао лако да прође кроз војску до Мурата. Потврду о томе налазимо и код поменутог Мавра Орбинија који у свом делу каже да је Милош дошао „у табор Турака код којих је био на великој цени. Стога је сместа био уведен под шатор турског цара, који се јако обрадовао његовом доласку”. Kако би другачије, пре или за време битке, неко успео да приђе султану? Султан никада није био у првом реду војника, него у свом утврђеном логору, ограђеним рововима, копљима и стражом
Оваквом утврђеном табору могло се прићи само са посебном дозволом, бератом, коју је Милош Обилић имао јер се, по причи из Герасимовог летописа, Мурат надао да ће се Милош вратити њему у службу. Ово је Милош искористио да би му пришао и убио га!
Све остале приче – да је Мурат убијен на превару после битке, да је Милош сам успео да убије 12.000 Турака као што каже епска песма, или да је са 12 војвода успео да се пробије до султана, сматра Тешић, мало су вероватне јер би турски извори то навели, а ниједан не спомиње такав сценарио.
– Уосталом, за сваког цара највећа част би била погинути у борби, а не као резултат нечијег лукавства, па би савремени турски извори с поносом истицали јуначку смрт свог султана.
Герасимов летопис је изгорео у кући породице Фемић 1943. и наводно не постоји препис.
Постоји прича о томе да га је неки свештеник читао и да му се није допало шта ту све пише јер би српска историја тог периода буквално морала поново да се пише када би он угледао светлост дана. Зато о њему ни данас не знамо много. Ипак, можда ћемо једног дана сазнати истину и тако што ће неко успети да се пробије до тих турских архива које они толико чувају.
дневно/опанак
