Београдски Зоо врт, познат и као Врт добре наде, једна је од најпосећенијих локација нашег главног града у коме пођеднако уживају домаћи становници и туристи. Изграђен је још давне 1936. године и у више наврата је обнављан и прошириван. Претрпео је озбиљна оштећења у Другом светском рату када је два пута бомбардован. Ипак, временом је штета санирана, а збирка животиња увећана. Данас, у свом поседу има око 2.000 јединки на територији од приближно 7 хектара.
Поред уобичајених птица, рептила, дивљих мачака и мајмуна, наш Зоо врт се посебно поноси најстаријим алигатором на свету. Муја је становник врта још од 1937. када је допремљен из Немачке, као већ одрастао примерак. Један је од ретких животиња које су преживеле поменута бомбардовања, а како се чини, успешно одолева и годинама.
Ипак, неки од најпопуларнијих становника Врта добре наде, нису више међу живима. Међутим, како су временом постали љубимци читавог Београда, у њихову част су у врту постављене статуе. То се на првом месту односи на Самија и Габи.
Прочитајте и Српско јело које топи масти и снижава холестерол: Вековима већ чува здравље
Ако сте макар једном били у Зоо врту у периоду између 1988. и 1992. немогуће је да се не сећате Самија. Овај враголасти мужјак шимпанзе стварао је свакакве неприлике својим чуварима, али је успут постао и нешто најближе маскоти врта и љубимац број један.
Чак у два наврата Сами је бежао из кавеза и слободно се шврћкао улицама главног града. У први мах изазивао је панику, али убрзо је постало јасно да нема намеру никога да повреди, па је град захватило опште усхићење. Грађани су почели одушевљено да му скандирају, а било је и оних са натписима подршке: „Чувај се Сами!“, „Сами не силази!“, „Не дамо те!“ и слично. Снимци овог догађаја обишли су свет. Оба бекства прошла су без последица и љубимац Београда је сигурно враћен у кавез.
Сами је изненада угинуо 1992. године од инфаркта црева. Покопан је унутар врта, а добио је и споменик, постављен недалеко одатле. Медији су пренели ову вест називајући га шармантним надимцима попут: Дорћолски бегунац, Београдски дисидент, Ћудљиви предводник и слично.
Ипак, најсентименталнија прича Зоо врта посвећена је Габи, храброј женки немачког овчара. Ова керуша је била редован пратилац чувара и редовно је са њима ишла у обиласке врта. Једном приликом успела је да се супротстави одбеглом јагуару. Док је други пас исте расе уплашено побегао, мања, али храбрија и истрајнија Габи, није одустала док разјарену животињу није дотерала до уласка у кавез. Успут је задобила вишеструке повреде и тек после више од месец дана је поново била у стању да се креће. Још за живота је добила споменик који и данас сведочи о подвигу ове дивне, неустрашиве керуше.
Прочитајте и Станоје Стаматовић Главаш: Хајдук који је био страх и трепет за Турке
Зоо врт осим разгледања животиња нуди и многе друге занимљивости. У њему можете организовати прославу рођендана за најмлађе, уживати у јахању пони коњића или се у Бејби зоо врту поиграти са младунцима и минијатурним животињама. Уколико желите успомену, можете купити и неки од сувенира или, још боље, неку од животињица која ће вам постати кућни љубимац: рецимо рибицу, водену корњачу или хрчка. Ако се и не одлучите на куповину, свеједно ћете уживати у атмосфери мира и опуштености којом одише Врт добре наде.
Извор: Опанак
