Beogradski Zoo vrt, poznat i kao Vrt dobre nade, jedna je od najposećenijih lokacija našeg glavnog grada u kome pođednako uživaju domaći stanovnici i turisti. Izgrađen je još davne 1936. godine i u više navrata je obnavljan i proširivan. Pretrpeo je ozbiljna oštećenja u Drugom svetskom ratu kada je dva puta bombardovan. Ipak, vremenom je šteta sanirana, a zbirka životinja uvećana. Danas, u svom posedu ima oko 2.000 jedinki na teritoriji od približno 7 hektara.
Pored uobičajenih ptica, reptila, divljih mačaka i majmuna, naš Zoo vrt se posebno ponosi najstarijim aligatorom na svetu. Muja je stanovnik vrta još od 1937. kada je dopremljen iz Nemačke, kao već odrastao primerak. Jedan je od retkih životinja koje su preživele pomenuta bombardovanja, a kako se čini, uspešno odoleva i godinama.
Ipak, neki od najpopularnijih stanovnika Vrta dobre nade, nisu više među živima. Međutim, kako su vremenom postali ljubimci čitavog Beograda, u njihovu čast su u vrtu postavljene statue. To se na prvom mestu odnosi na Samija i Gabi.
Pročitajte i Srpsko jelo koje topi masti i snižava holesterol: Vekovima već čuva zdravlje
Ako ste makar jednom bili u Zoo vrtu u periodu između 1988. i 1992. nemoguće je da se ne sećate Samija. Ovaj vragolasti mužjak šimpanze stvarao je svakakve neprilike svojim čuvarima, ali je usput postao i nešto najbliže maskoti vrta i ljubimac broj jedan.
Čak u dva navrata Sami je bežao iz kaveza i slobodno se švrćkao ulicama glavnog grada. U prvi mah izazivao je paniku, ali ubrzo je postalo jasno da nema nameru nikoga da povredi, pa je grad zahvatilo opšte ushićenje. Građani su počeli oduševljeno da mu skandiraju, a bilo je i onih sa natpisima podrške: „Čuvaj se Sami!“, „Sami ne silazi!“, „Ne damo te!“ i slično. Snimci ovog događaja obišli su svet. Oba bekstva prošla su bez posledica i ljubimac Beograda je sigurno vraćen u kavez.
Sami je iznenada uginuo 1992. godine od infarkta creva. Pokopan je unutar vrta, a dobio je i spomenik, postavljen nedaleko odatle. Mediji su preneli ovu vest nazivajući ga šarmantnim nadimcima poput: Dorćolski begunac, Beogradski disident, Ćudljivi predvodnik i slično.
Ipak, najsentimentalnija priča Zoo vrta posvećena je Gabi, hrabroj ženki nemačkog ovčara. Ova keruša je bila redovan pratilac čuvara i redovno je sa njima išla u obilaske vrta. Jednom prilikom uspela je da se suprotstavi odbeglom jaguaru. Dok je drugi pas iste rase uplašeno pobegao, manja, ali hrabrija i istrajnija Gabi, nije odustala dok razjarenu životinju nije doterala do ulaska u kavez. Usput je zadobila višestruke povrede i tek posle više od mesec dana je ponovo bila u stanju da se kreće. Još za života je dobila spomenik koji i danas svedoči o podvigu ove divne, neustrašive keruše.
Pročitajte i Stanoje Stamatović Glavaš: Hajduk koji je bio strah i trepet za Turke
Zoo vrt osim razgledanja životinja nudi i mnoge druge zanimljivosti. U njemu možete organizovati proslavu rođendana za najmlađe, uživati u jahanju poni konjića ili se u Bejbi zoo vrtu poigrati sa mladuncima i minijaturnim životinjama. Ukoliko želite uspomenu, možete kupiti i neki od suvenira ili, još bolje, neku od životinjica koja će vam postati kućni ljubimac: recimo ribicu, vodenu kornjaču ili hrčka. Ako se i ne odlučite na kupovinu, svejedno ćete uživati u atmosferi mira i opuštenosti kojom odiše Vrt dobre nade.
Izvor: Opanak
