Gradska slava grada Beograda, Vaznesenje gospodnje ili Spasovdan, biće obeležena liturgijom u Vaznesenjskoj crkvi, a litija će proći centralnim gradskim ulicama.
“Kao što je grad u svojoj istorji imao turbulencije iz kojih se ponovo rađao iz pepela i slava je delila sudbinu i patnju grada. Poruka krsne slave jeste da nada nikada ne umire i da je nada u budućnost nesto čemu svi težimo”, rekao je Borko Milosavljević, ovogodišnji domaćin slave i pozivao sve Beograđane da se pridruže obeležavanju.
Spasovdanska litija krenuće u 11.30 časova iz ulice Admirala Geprata. Prvo stajanje za molitve za život i zdravlje građana Beograda biće kod Terazijske česme, drugo, za mir i blagostanje, kod Saborne crkve, a treće kod Vaznesenjske crkve, u pomen svim žrtvama koje su dale život za slobodu Beograda.
Arsenije Arsenijević, starešina Vaznesenjske crkve, rekao je da je Vaznesenje gospodnje veliki hrišćanski praznik.
Ocenjujući da nije slučajno što je Beograd izabrao tu slavu i što se ona očuvala tako dugo, Arsenijević je dodao da ona ukazuje kakav je bio žvot grada koji je bio stalno rušen, ali se uvek obnavljao.
“Okupićemo se u devet sati na liturgiji koju treba da služi patrijarh Irinej, a nakon toga će biti održana litija koja treba da prenese blagovest kroz ulice i bude naša zajednička molitva za sve”, rekao je Arsenijević.
Na čelu litije biće Jerusalimski krst, dok će iza njega biti barjak grada Beograda iz 1938. godine. Deonice kojima le se kretati litija biće zatvorene za saobraćaj, a biće i zabranjeno parkiranje u ulici Admirala Geprata na potezu od Dobrinjske do Kneza Miloša i u Dobrinskoj od Kraljice Natalije do Admirala Geprata.
Od kada je despot Stefan Lazarević 1403. dao Beogradu status prestonice, u čast obnove i napretka, grad je kao slavu uzeo Spasovdan. Stara zavetna slava simbolično ukazuje na uzdizanje grada iz pepela i neuništivu nadu i veru u budućnost. Vaznesenje spada u pokretne praznike – uvek pada u četvrtak, 40 dana posle Uskrsa, a 10 dana pre Duhova.
