Vivijen Herbert je bio britanski novinar s kraja 19. veka, koji je Srbiju više puta obišao. O našoj zemlji, ovaj inteligentni novinar, pisao je sa puno topline i velikim simpatijama.
Putujući kroz Srbiju razgovarao je sa svima- od seljaka do predsednika vlade i kralja. U svojoj knjizi predstavio je sve važnije crte društvenog života i države.
Evo šta je napisao o našem glavnom gradu!
Herber Vivijan- Srbija raj siromašnog čoveka.
“Znam tako malo prijatnih izgleda kao što je prilaz Beogradu vodenim putem, u leto popdne. Ako niste tamo bili otkako je , pre nekih tridesetak godina, poslednji bombaš odneo svoju torbu i prtljag, jedva ćete poverovati da je to isti grad. On je bio tada kao i uvek-Beograd, “beo” grad ali on je više od toga, on je i lepi grad. Pre trideset godina Beograd je pružao panoramu visokih zidova koji su krili tajne muslimanskih domova sa njihovim haremima i mnogih minareta visoko uzdignutih prema obzorju. I sada vidite beli grad:ali visoki zidovi su ustupili mesta belim kućama koje se smeše poverljivo kroz prozore sagradjene po evropskom uzoru, a umesto mnogih minareta, samo dve moderne gradjevine izdižu se iznad ostalih-Saborna crkva, sa svojim mrkožutim tornjem i impozantan novi dvor u centru grada…Električni tramvaj brzo vas odvodi strmom ulicom i za dva minuta ste u javnom parku, posmatrate panoramu koja, zaista, ima malo takmaca. Na krajnjoj levoj strani je tamna, urezana kupa planine Avala, Od topčiderske šume ka jugozapadu zelene Save hita da se pred vama spoji sa tromim, mutnim Dunavom. To nije nemiran predeo ali je drag svakom Srbinu koji gleda čežnjivo preko na svoju staru carevinu i domove svojih sunarodnika, raštrkane među nežno smeđim, plavim i žutim dolinama. Čar predela čini beskrajna raznovrsna boja. Nema ničega sličnog tome, sem vidika sa prozora engleske ambasade na Bosforu, a taj ne pruža prijatno osećanje koje ste ovde doživeli. Ja ne znam za vedrije mesto. Ako ste tužni, ovaj čarobni vidik će vas inspirisati, ako ste bolesni delovaće na vas okrepljujuće, a ako volite Srbiju-možete doći ovamo sa sanjarite o njenom carstvu. U Sen-Žermenu ljudi pričaju da je đavo izabrao njihovu terasu kada je hteo da pokaženajveće lepote zemlje. Što se mene tiče, mislim da je lud što za tu svrhu nije izabrao Kalemegdan.”
