Лековито биље у Србији постаје све примамљивије за произвођаче, а од ове године нарочито влада права помама за гајењем белог слеза, пре свега због зараде која може да достигне и 3.000 евра.
Предности и мане гајења ове биљке је за “Агроклуб” истакао један од највећих њених произвођача у Србији, Зоран Томић из Баваништа:
– Ни код једне биљне културе, односно лековитог биља, нема више рада, али нема више ни зараде. У прозводњи нема много посла, ту је заступљен углавном машински рад, али кад дође до финалне припреме и љуштења, ту има ручног рада, јер не постоји машина која би могла машински да га ољушти – каже Зоран Томић из Баваништа.
Он препоручује да се бели слез гаји породично, на газдинствима, која не располажу великим површинама. Довољно је пола хектара до хектар. Откупљују га фирме које се баве откупом лековитог биља, паковањем, даљом дистрибуцијом, продајом, као што су бројне радње здраве хране.
Најпре треба знати да је ова биљка дефицитарна на тржишту Србије, па нема проблема са пласманом. Мало је произвођача који га могу гајити на великим површинама, јер иако му је цена одлична – ове године се кретала око 850 динара за килограм, проблем је велики посао и ручни рад.
Бели слез се производи на два начина: генератитивно и вегетативно. Генеративно је размножавање путем семена, а вегетативно путем корена, односно дељењем корена. Зоран Томић је све учинио да себи олакша, те је чак направио приручне машине и алатке, које му могу олакшати цео посао.
Ова породица бави се производњом биља више деценија. Гаје на неких 20 хектара камилицу, нану, жалфију, а сад су кренули са смиљем. Гаје још лаванду, ехинацеу, пискавицу, црни ким.
Баваниште се од 1963. године бави овом производњом. Лековито биље у Баваниште је први донео Стеван Брдарски, он је био један од познатијих фитотерапеута у Банату, а то је био мој ујак – каже Зоран. Милан Николић из Остојићева такође се бави овом производњом, а доноси и рачуницу.
– Може око 4.000 евра по јутру да се заради. Али имате ту трошкове. Остане вам чисто око 3.000 евра ако сами радите и не користите помоћ радника. Што се тиче мене, ја имам своје семе, па ту немам трошак.
Иначе, ни семе није скупо, кошта око 6.000 динара/килограм – каже он и додаје да је за јутро слеза потребно два килограма семена које се сеје на размак од 50 центиметара, а најбоље га је сејати крајем марта.
– Семе се сади гушће па је и род гушћи. Добар слез и добар род би био да добијете 300 до 400 грама белог слеза по једној биљци, односно 1.000 килограма по хектару – објашњава Милан Николић за стручњаке окупљене у Агроклубу.
